ČUDNI SU PUTEVI SUDBINE: Elena je iz Rumunije došla u Kikindu i tu pronašla sreću, LJUBAV NE ZNA ZA GRANICE

Rumunka Elena Popov jedna je od stotinak sunarodnika koji su životnu sreću potražili „sa one strane granice“, u Kikindi. Blizina sa susednom Rumunijom, otvaranjem graničnog prelaza Nakovo-Lunga, omogućila je Kikinđanima da na brz i jednostavan način posećuju komšije.

U slobodnoj razmeni putnika i robe, nije bila retkost da se rađaju nove ljubavi i sklapaju mešoviti brakovi. Tako se i Elena upoznala sa suprugom davne 1997. godine i već pune 23 godine živi u Kikindi. Iako je iz okoline Bukurešta, sudbina je htela da se jednog dana zadesi u Žombolju, ne sluteći da će joj upravo to odrediti novi životni put.

Informer

- Suprug je tada kao turista posetio Žombolj. Zaustavio me je da me upita za jedan pravac kojim je želeo da ide i od tada su nam se putevi ukrstili. Čudni su putevi sudbine-uz osmeh priča danas Elena.

Jezik koji joj je predstavljao jedinu prepreku dolaskom u Srbiju i Kikindu, savladala je za oko godinu dana kada je počela sve više da se snalazi u novoj državi. Elena danas bez greške priča na srpskom jeziku, a postala je i pravi promoter rumunske kulture.

Informer

- Kao sekretarka Udruženja Rumuna „Martišor“ koje ima desetak članova, učestvujem na brojnim festivalima širom Srbije, prezentujući izvornu rumunsku muziku, pevam, snimam pesme i gostujem u televizijskim emisijama, poput Radio-televizije Vojvodine koja neguje multikulturalnost. Ljubav prema pevanju i igri prenela sam i na svoju ćerku koja je aktvni član kikindskog Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“- kaže naša sagovornica.

Informer

Elena priča da se odlično snašla u Kikindi, upoznala je mnoštvo ljudi i postala preduzetnica. Pre pet
godina otvorila je frizerski salon u centru grada u kojem uspešno radi.

Danas kaže da je sreća varljiva, ali nikada nije zažalila zbog preseljenja u Srbiju, poput stotinak njenih sunarodnika.