ČUDESNI MANASTIR SVETE PETKE Legenda kaže da je tu zakopano 12 živih nevesti u venčanicama, a da je jedan SAN UČINIO DA OSTANE UPAMĆEN PO JEDINSTVENOJ STVARI

Potiče iz prve polovine 14. veka i ne zna se sa sigurnošću ko ga je sazidao. Veruje se da je na mestu koje je i pre tog perioda važilo za sveto (najverovatnije još od vremena kralja Uroša I) to učinio neko od Mrnjavčevića.

Mesto gde je zakopano 12 živih nevesti

Manastir je četiri puta rušen i ponovo zidan. Neobično narodno ime - Iverica, verovatno potiče iz vremena kada su ga obnovili monasi iz gruzijskog manastira Iviriona sa Svete Gore. Oni su, bežeći od Turaka početkom 15 veka, utočište našli u neprohodnoj Sićevačkoj klisuri i tu, na ostacima opustele srpske svetinje ponovo podigli bogomolju.

Manastir su Osmanlije srušile negde tokom 16. veka i iz tog vremena potiče i legenda koja kaže da su Turci baš tu pobili mnoge nedužne ljude i žive sahranili 12 mladih devojaka - nevesti u venčanicama.

Čudesni san

Svetinja je tihovala u ruševinama sve do kraja 19. veka. Tada ga je, pomalo ironično, otkrio - progres. Inžinjerijske jedinice srpske vojske u blizini su 1898. pripremale teren za prokopavanje tunela i prolaza za put i prugu kroz Gradištanski kanjon Sićevačke klisure.

Informer

Po legendi, jedan od vojnika je usnio san u kome mu je neki glas rekao da se nalazi na mestu svetinje i kada su vojnici počeli da kopaju pronašli su temelje prethodne svetinje. Baš negde u to vreme pronela se i vest da se kralj Aleksandar I Obrenović zamalo udavio u moru kod Bijarica u Francuskoj. U znak zahvalnosti Bogu koji je spasao njihovog kralja vojnici su se zakleli da će obnoviti manastir.

Vojska je manatir obnavljala tri godine, pre nego što je za čitav poduhvat saznao i sam kralj Aleksandar kada je tuda prolazio na putu ka Pirotu. Dirnut ljubavlju svojih vojnika kralj je priskočio u pomoć i postao ktitor manastira.

Od osvešćenja 1898. godine pa sve do 1903. manastir je bio u posedu vojske Srbije i u njemi su versku službu vršili vojni sveštenici. Ovo potvrđuje ukaz kralja Aleksandra od 19. februara 1901. godine kada je za starešinu manastira postavljen vojni sveštenik Žunić.

Manastir je u tom periodu nosio ime Kraljevski srpski vojni manastir Sveta Petka Iverica. U istoriji srpske pravoslavne crkve nije poznat sličan primer.

Nakon Majskog prevrata manastir prelazi u vlasništvo Eparhije niške. Danas predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.