ZORAN JE BIO PRVI NOSILAC POSLEDNJE ŠTAFETE: Simbol "odanosti i ljubavi" prema maršalu Titu, na poslednji put krenula je iz Novog Sada

Svake godine je neko od odabranih omladinca 25. maja, nakon  što bi je na desetine hiljada mladih pronelo putevima, kako se govorilo od Triglava do Vardara, posle sleta na stadionu JNA predavao „ voljenom drugu Titu“.

Metalostrugar iz Novog Sada Zoran Ostojić ostao je upamćen kao prvi nosilac poslednje Titove štafete 1980. dok je maršal još bio živ. Ostojić je preminuo pre sedam godina, u 61. godini, a novinarima je obično svakog 25. maja prenosio utiske kako je tada izgledalo nošenje te štafete. Štafeta je bila rad akademskog vajara Lasla Silađija, a trebalo je da prođe Putem bratstva i
jedinstva.

- Nakon intenzivnih provera više od 150 kandidata odlučeno je da upravo ja budem taj koji će prvi poneti štafetu. Oslobođen sam rada u fabrici da se slučajno ne povredim, a „savetovano“ mi je da pripazim na ponašanje. Taj dan ću pamtiti dokle god sam živ. Put kojim sam hodao bio je posut laticama cveća.

A ja držeći štafetu u rukama pojavio sam se iz cveta koji se otvorio u trenutku kada se začula pesma „Godine su prošle pune muka“. Cvet je bio sastavljen od omladine. Taj prizor se nikada ne može zaboraviti - ispričao je Ostojić.

Štafeta je 23. marta 1980. godine krenula sa centralnog Trga slobode u Novom Sadu, gde je bilo prisutno oko 150.000 ljudi. Zoran je nosio do Futoške pijace, a pre stupanja na binu morao je još jednom da prođe bezbednosnu provere Udbe.

Informer

- Agent je iz džepa izvadio moju fotografiju, da bi konačno izgovorio: "U redu je, to si ti. Sada možeš da ideš" Srce mi je kucalo neverovatnom brzinom.

Štafetu sam morao da držim visoko iznad glave, iako je bila teža od tri kilograma. Kad sam krenuo, počeli su da pljušte blicevi, a masa je navijala. Iza mene su trčali policajci obučeni u narodne nošnje. Kad sam štafetu predao radnici Pošte i poželeo joj da je čuva kao zenicu oka svoga, agenti su me izvukli iz kolone. U tom trenutku sam mislio da ću umreti od uzbuđenja – ispričao je Zoran Ostojić.

Ostojić nije dobio ništa od toga što je postao jedan od najpoznatijih „ štafetara“ osim „ novinarske slave“, čak je posle 36 godina staža u fabrici „Petar Drapšin“, proglašen tehnološkim viškom. Pre smrti, maršal Tito je poslednju štafetu primio 25.maja 1979. godine, a uručila mu je Sanija Hiseni, Albanka sa Kosova i Metohije.

Posle ovoga, Sanija Hiseni se jedno vreme bavila politikom, bila je saradnica Azema Vlasija, ali je pre građanskog rata devedesetih otišla u inostranstvo. Štafeta mladosti je „ propala“ nešto ranije od države koju je simbolizovala, tačnije, ugašena je 1988. godine.