MED IZ LJUBAVI JOŠ JE SLAĐI! Medicinski brat i sestra iz Banatske Topole godišnje proizvode tone meda, EVO KAKO IM JE TO USPELO!

Dok se sa sprugom Sonjom dugo godina bavio ratarstvom, bio je na pozitivnoj nuli i taj posao nije dao rezultate, niti dodatni prihod, jer sve što su uložili, samo su povratili. Onda su im se, tvrdi Ferenc, oči otvorile i ušli su u zahtevan i sladak posao koji posle šest godina može da se isplati.

Informer

- Zaista su nam se oči otvorile, jer sav nektar koji se nalazi u prirodi do sada nismo znali da iskoristimo. Mi smo „seleći“ pčelari, a prinosi su zadovoljavajući i solidni, pogotovo nas suncokretova paša retko izda, sem ako se izuzme mogućnost trovanja pčela. Na svu sreću, takav peh nam se do sada nije desio-zadovoljno navodi Ferenc.

Danas u proizvodnji meda od uljane repice, bagremovog i suncokretovog učestvuje cela porodica. Slatki prinosi dodatno su ih motivisali da rade i zarađuju, a u njihovom domaćinstvu nalazi se oko 130 košnica.

Informer

- Sa tolikim brojem košnica možemo godišnje da proizvedemo i nekoliko tona meda. Trenutno na lageru u magacinu imamo tonu i po bagemovog meda, kojem je cena 6,7 evra po kilogramu u otkupu na veliko. Prošle godine smo imali do dve tone suncokretovog meda. Od uljane repice dobijemo oko par stotina kilograma i to su značajni prinosi. Pčelarstvo danas može da se isplati ukoliko ste „seleći“ pčelari, a ako ste „stacionarni“, moguće je uzeti jednu ili dve vrste meda koji ne može da zadovolji ulaganje i dobit-kaže Ferenc.

Informer

Sa „selećim“ pčelinjakom koristi pašu uljane repice na terenima u Banatu, najviše u Banatskoj Topoli. Oko 1. maja seli se na bagremovu pašu, kada pređe i više od 300 kilometara da dođe do nje u Srbiji.

- Ove godine uspeli smo da izvrcamo oko 15-ak kilograma bagremovog meda po košnici. Trenutno je aktuelna paša facelija u Banatskoj Topoli, biljka bogata nektarom i polenom. Jedno poljoprivredno
dobro je posejalo nekoliko hektara te biljke, a prinosu su zadovoljavajući i kreću se od jednog do dva kilograma nektara dnevno. Za dve nedelje startujemo sa suncokretovom pašom-najavljuje Ferenc.

Informer

Ovaj predsednik Udruženja pčelara u Banatskoj Topoli nedavno je prvi put konkurisao za subvencije kroz Program podške poljoprivredi i ruralnom razvoju Grada Kikinde. U vrednosti od 28 hiljada dinara nabavio je opremu za vrcanje meda- kadu za otklapanje saća. Njegovi rezultati doprineli su popularizaciji pčelarstva u tom mestu gde se nalazi oko 500 košnica.

Deklaracija o zaštiti pčela

- Grad Kikinda potpisao je Deklaraciju o zaštiti pčela koja je nastala na inicijativu Naleda, USAID-a, SPOS-a i Vlade AP Vojvodine. Tom deklaracijom potpisnici se obavezuju da vode računa o pčelarima i njihovim udruženjima, da ih unapređuju i čuvaju njihov rad, ali i da edukuju građane, naročito poljoprivrednike koji se bave povrtarstvom, voćarstvom i koriste veliku količinu pesticida-rekao je Dalibor Oličkov, rukovodilac Sektora za poljoprivredu Grada Kikinde.