BAŠAIDAC ŠPICNAME NOSI I NJIME SE PONOSI! Ovako je na „Danima Suvače“ u Kikindi predstavljeno selo Bašaid/FOTO/

Germanizam špicname (spitzname) po kome su bile poznate čitave familije, bio je jedna od tema pod nazivom „Čiji si ti?“ na sedmoj manifestaciji „Dan Suvače“ posvećenoj ove godine upravo Bašaidu.

Informer

Kikindska Suvača, jedini sačuvani mlin na konjski pogon u Srbiji, restaurirana prošle godine, pretvorena je u muzej kulture gde se jednom godišnje održava manifestacija „Dan Suvače“ koja predstavlja svih devet sela opštine.

Informer

Ove godine na red je došao Bašaid koji je obrađen kroz nekoliko tema, prikazivanjem znamenitosti i karakteristika ovog sela, kao i njegovim nastankom, što su i temeljni ciljevi ove manifestacije. Jedna od upečatljivih karakteristika su nadimci ili špicname (spitzname), germanizam koji se zadržao do današnjih dana, po kojem su brojne porodice poznatije od njihovog prezimena. O nastanku nadimaka ispredaju se razne priče koje se prenose generacijama.

Informer

- Nadimak moje familije je Jovančićovi, kao mali Jovan. To špic name je nastalo tako što je jednom
prilikom moj stric na nekom slavlju ustao da se veseli. Pored je bio jedan čovek poprilično krupniji od njega. Taj gospodin je rekao: „Ja sam Jovan“, a moj stric je uzviknuo: I ja sam Jovan!“ Tada mu je ovaj uzvratio: „Ne, ti nisi Jovan, ti si mali Jova, Jovančić“. I tako je ostao nadimak moje porodice- Jovančićovi-kaže Strahinja Popov, predsednik KUD „Bašaid“, čije su članice uz pesmu i igru uveličale  manifestaciju.

Informer

Ni porodica Dragana Kiurskog iz Bašaida, višeg muzejskog pedagoga, nije bila pošteđena nadimka.

- Moje špicname je Brazdušini. Na jednoj od radionica napravili smo igru „Čiji si ti?“, za sve koji su iz Bašaida, gde u oblačiću mogu da napišu nadimak. Ja sam napisao: „Branka Brazdušina sin“. Tu je i špicname Kurtać, Šengin, Krmačica, Kukureca, Vrabac, Kiraj..-nabraja Kiurski i navodi koje su sve
zanimljivosti predstavljene o Bašaidu.

Informer

- U unutrašnjosti Suvače izloženi su eksponati dobijeni od darodavaca iz Bašaida. Fokus je na papudžijskom zanatu Boška Vlajkova i alatu koji se koristio za pravljenje papuča. Na drugoj radionici, putem papirne mušeme, može da se napravi suvenir na biber crepu i ponese kući-dodaje on.

Sve je bilo u duhu starih, dobrih vremena, za šta su se pobrinule vredne ruke žena iz Bašaida koje su pripremile krofne i danas retko viđen obrok-hleba, masti i paprike. Nije izostala ni po koja čašica jabukovače iz Bašaida, pa se u dvorištu Suvače, pod vrelim letnjim suncem, i zapevalo.