FENOMEN KIKINDSKOG KORZOA ŽIVI VIŠE OD POLA VEKA! Duh prošlog vremena i danas budi nostalgiju, njegove slike NE MOGU DA IZBLEDE!

Svi koji su mladost proživljavali tih davnih 60-tih i 70-tih godina znaju da je kikindski „Korzo“, deo današnjeg Trga, bio mesto za dobar provod. Duh tog vremena i danas budi nostalgiju starijih generacija, ali i onih mlađih koji ga upijaju kroz priče nekadašnjih devojaka i momaka, ali i iz muzike toga doba.

Sećanja na njega su toliko jaka i živa, da mu je zahvaljujući ideji jednog od organizatora Milana Veselinova dat jedan dan u godini. Takođe osnovana je i Fejsbuk grupa „Kikindski „Korzo“.

- To su bili lepi dani, bilo je i onih koji su stajali u grupama, takozvani stajači i gledali one koji su šetali. Zahvaljujem se v.d. direktorki TO Kikinda Jasmini Milankov što je ideja zaživela, kao i Bogdanu Mandiću, administratoru FB grupe „Kikindski „Korzo““, koji je predložio da se oživi kroz šetnju i izložbu starih fotografija sa Korzoa.

Informer

Nadam se da će organizacija prerasti u tradiciju, a ideju za to sam dobio kada sam našao  fotografiju na kojoj se nalazi moj otac. Korzoom su šetali i stariji, ali tokom dana-kaže Veselinov.

Korzo je kao gradski ritual potreban tradiciji kako bi održao svoj kontinuitet i bio spona društva sa vlastitom prošlošću. Postao je simbol društvenog identiteta. Pojavljivanje na Korzou gde su mladi dolazili da prošetaju promenadom centra grada imalo je jednu jedinu svrhu-“biti viđen“ i naći neku ljubav.

- Za Korzo se oblačila najbolja odeća i obuća, a dolaženje, prolaženje i bivanje na Korzou odvijalo se na potezu od katoličke crkve do biblioteke i nekadašnjeg bioskopa Zvezda. Pre 50 godina prostorno se mogao upravo tako odrediti. Moda je tada bila šarenija, muzika više za plesanje, a tada smo slušali već ozbiljan rok-navodi Veselinov koji godine ne otkriva, ali kaže da je maturirao 1974. godine.

Ono što je zanimljivo da se uporedi sa današnjim generacijama, je način na koji se tada izlazilo. Naime, zabava je počinjala oko 19 časova i trajala je do 23 sata.

- Sa prvim sumrakom, oko 19.30 se dolazilo na Korzo, ostajalo se oko sat vremena i odatle se išlo u bioskop, disko klub, igranku, neku zabavu. Sve je uglavnom radilo do 23 sata. Srednjoškolci nisu mogli da zalaze u kafane. Bila je smirenija atmosfera. Kućni red se poštivao, tako da se može zaključti da u stvari nije bilo klasičnog noćnog života-priseća se naš sagovornik.

Informer

Osim šetnje gradom, Korzo je predstavljao polazno mesto za odlazak u pozorišni klub „Maske“ ili u kasnim 70-tim, u diskoteku „Delfin“ na Starom jezeru, gde je čuveni DJ Sava Grabić puštao muziku.

- Ono što je bilo interesantno za to doba je da je postojao takozvani matine u diskoteci za one mlađe. U prostoru je bio mrak i muzika je svirala baš kao i u vreme kada se inače izlazi u klubove-dodaje Veselinov.

Socijalni život Kikinđana tada je bio potpuno vezan za urbanu ikonu Korzo, simbol i razglednicu
Kikinde, koja je ljudima omogućavala znak raspoznavanja . 80-te su bile prekretnica promene u stilu života.

Ubzani životni stil zahtevao je metamorfozu zabave mladih, pa je vremenomi kikindski Korzo, sa izgranjom sadašnjeg Trga, jednostano iščezao, ali ne i u sećanjima njegovih savremenika.

Slike davnih vremena s pravom bude jednu vrstu nostalgije, za tim posebnim osećajem zajedništva i prijateljstva u vazduhu. One jednostavno ne mogu da izblede.