JUŽNJAČKA TRADICIJA! Početkom jeseni mesi se tarana, specifična testenina!

Ovdašnje mlađe domaćice i pored brojnih obaveza na poslu i u kući, trude se da sačuvaju recept, ali i navike mešenja i kasnije pripreme ove testenine.

Informer

Recepti se prenose sa kolena na koleno, te svaka kuća ima neku svoju tajnu prilikom mešenja testa.
Snežana Radenković iz Vladičinog Hana, i pored obaveza koje ima u fabrici u kojoj radi, stigla je da ovog septembra umesi i osuši jednu turu tarane.

- Testo za taranu mesim od oštrog brašna, domaćih jaja, soli i kisele vode, dok su naše bake u testo stavljale mleko umesto vode. U dva kilograma brašna dodaje se 10 jaja, so i kisela voda. Kada se umesi testo, rasuče se, tačnije razvuče na kore koje su tanke kao papir. Kore se raseku na nekoliko mesta i ostave se na čistom stolnjaku da se osuše na suncu u toku dana. Nakon toga se „kaiševi“ testenine pokupe i stave u neku pamučnu vrećicu i okače na promaji da se još malo prosuše. Testeninu bi trebalo čuvati na suvom i tamnom mestu - napominje Radenkovićeva.

Tarana se kuva, kao slana ili slatka, najčešće u toku zime.

U Vranju se recimo svi ponose specijalitetom, tarana na đuveču. Skuvana tarana se procedi i stavi u đuveč, dodaju se začini, a pod obavezno crvena mlevena paprika. U taranu se dodaju pileći bataci i karabataci, pa se sve to zapeče.

Informer

Tarana se može kupiti i na pijaci, kao i u prodavnicama u Vranju, ručno mešena ili pripremljena na mašini, ali njen ukus se ne može porediti sa onom koja je mešena kod kuće.

Kilogram kupovne tarane košta oko 300 dinara.