Vranje obeležava Dan grada i oslobođenje od Turaka

Na spomen obeležje srpskim ratnicima u Osatici biće položeni venci i cveće, a prisutnima će se obratiti predsednik Skupštine grada Dejan Tričković.

Po tradiciji, povodom Dana grada, biće organizovani brojni sportski susreti, koji počinju od utorka, 25. januara.

Narednog dana u Vranjskoj Banji biće održana svečana sednica Skupštine opštine.

U petak 28. januara, pored prijema za pripadnike 4. brigade Kopnene vojske, planirano je otvaranje izložbe ,,Bez prošlosti nema budućnosti" i proglašenje najboljih literarnih radova na temu ,,Vranje - Svedočanstva prošlosti, putokazi budućnosti".

Proglašenje najboljih u vranjskom sporta biće obavljeno u subotu 29. januara. Istog dana, biće priređena i izložba legata Dragana Mininčića Cige i promocija kataloga.

U nedelju 30. januara planirana je promocija dvotomnog izdanja knjige “Manastir Sveti Prohor Pčinjski - analitički inventor”.

Na Dan oslobođenja Vranja od Turaka, u ponedeljak 31. januara, biće položeni i venci na Spomenik “Čika Miti”, a na svečanoj akademiji  govoriće gradonačelnik Slobodan Milenković koji će i uručiti najviša gradska priznanja “31. Januar”.

Gradonačelnik Vranja sa saradnicima organizovaće prijem i za delegacije gradova i opština koje će prisustvovati obeležavanju 31. januara.

Posle početka Drugog srpsko-turskog rata, vojska kneževine Srbije je pokrenula ofanzivu na teritoriji današnje južne Srbije. Istovremeno su buknuli brojni ustanci širom južne Srbije, pa i u samoj okolini Vranja, a srpska komanda je, da bi se povezala sa ustanicima u Poljanici, poslala potporučnika Stepu Stepanovića sa zadatkom da osnuje ustanički bataljon, koji je odigrao veoma važnu ulogu u bitki.

Srpskim snagama je komandovao general Jovan Belimarković i bile su raspoređene duž desne strane Južne Morave, dok je osmanskim snagama komandovao divizijski general Asaf-paša. Njegove snage bile su raspoređene duž leve strane Južne Morave. Bitka za Vranje je zvanično počela 26. januara, kada su srpske snage počele da se prebacuju na levu stranu Morave i kulminirala je velikom bitkom 31. januara, u kojoj je učestvovalo oko 22.000 vojnika, a završila se srpskom pobedom i zaplenjivanjem brojne osmanske opreme.

U bitki se, pored Stepe Stepanovića, istakao i potporučnik Stojičević koji je poginuo u borbama na Devotinu, kao i major Radomir Putnik, koji je bio zadužen za poteru za osmanskim vojnicima koji su posle bitke bežali prema Preševu i Bujanovcu.

Posle Sanstefanskog sporazuma, Vranjanci su, uplašeni da ne potpadnu pod upravu kneževine Bugarske, poslali pismo srpskom knezu Milanu Obrenoviću s molbom da ne povlači srpsku vojsku iz Vranja. Međutim, posle Berlinskog kongresa  Srbija je pon ovo uspostavila suverenost nad Vranjem i okolinom.