ODLIKOVANI KOMANDANT SA KOŠARA NA UDARU BIROKRATIJE! Tuđom greškom oslepeo na jedno oko, a sada još mora za to da im plati?!

Da ironija života bude veća, čovek koji je preživeo borbe sa teroristima 1998/99 godine i NATO bombardovanje, zadobio je povrede deceniju ipo nakon toga, u renomiranoj vojnoj ustanovi, zemlje koju je branio.

Uz to, sud je doneo odluku, kojom se nalaže da potpukovnik u penziji Dimčevski, plati kaznu i sudske troškove, kao da je on nekom laserom spržio oko, a ne da je to učinjeno upravo njemu.

Dimčevski priča kako je oktobra 2012. godine, otišao da operiše kataraktu na levom oku, tj. tražio je lečenje, a kako to nije ispalo kako je trebalo, krenuo je da traži pravdu.

Informer

- Primljen sam 22. oktobra i počeo sa priprema za operaciju. Bio sam poslednji, peti po redu.
Međutim, kad je trebalo da se operišem, izvršena je priprema, 24. je prvobitno zakazana operacija, dolazi do kvara aparata lasera. Niko to do danas nije hteo da mi prizna, iako kvar je postojao.

Operacija je odložena za 26. oktobar, kada je i izvršena.Tog dana bio sam jedini na operacionom stolu i u toku operacije, koja je trajala duže, dolazi do nečeg neželjenog. Kod mene je operacija trajala preko 30 minuta.

Pitam se da li je aparat uopšte bio ispitan pre operacije ili je ispitan na mom oku?

- Završe oni tu operaciju i nakon pola sata usledili su nesnošljivi bolovi. Oko je bilo pokriveno, a kad su mi skinuli zavoje, shvatio sam da ne vidim - kaže Dimčevski.

Informer

On dodaje da je pre toga desno oko operisao, kao i da je sve bilo u redu prilikom tog zahvata.

- Već 29. oktobra su me bez anestezije operisali u Vojnoj bolnici u Nišu. Potom sam prebačen sanitetom na VMA i to dva puta. Shvatio sam da mi je vid uništen, čijom krivicom, da li aparatom ili ljudskom greškom, nisam tada znao.

Onda sam nastavio, da tako kažem, lečenje na VMA. Ono što je veoma nelogično su i različiti datumi na otpusnim listama iz Vojne bolnice u Nišu. Na uputu za VMA idu od 24. do 26. oktobra.

Iz ove ustanove su me vratili sa objašnjenjem da ne mogu ništa da urade i da sam izgubio trajno vid na levom oku. To se sve dešava u januaru 2013. godine - pojašnjava Dimčevski.

Informer

Tako se rutinska operacija katarakte, pretvorila u pakao, prvo zdravstveni, pa tek onda pravni.
- Oslepeo sam zahvaljujući našem slavnom zdravstvu. Nastavio sam da koristim lekove. Užasno sam podneo gubitak oka. Prošao sam ratišta, Bog me sačuvao i doživeo sam da izgubim oko u miru.

Za mene je to bilo veom stresno. 2014 sam doživeo infarkt, jer nisam mogao da se pomirim sa tim da tako ostanem bez oka.

Onda sam krenuo da tražim pravdu da vidim da li uopšte ima pravde u ovoj državi. Zahvaljujući vojnom zdravstvu danas sam invalid.

Odlučujem da podnesem tužbu protiv Vojne bolnice u Nišu. Ne mogu nikog da krivim, ne znam ko je krivac, a najveća sam žrtva upravo ja, te sam tužio ustanovu Vojnu bolnicu - navodi Dimčevski.

Informer

Prvo ročište bilo je 14. jula 2014. godine u Osnovnom sudu u Vladičinom Hanu.

- Nakon prvog ročišta predmet biva prebačen u Osnovni sud u Nišu. Nadležni iz Vojne bolnice u Nišu se nikad nisu pojavili ni na jednom ročištu. Tek 2017. godine u aprilu, bila je glavna rasprava. Sedam ipo godina je trajalo suđenje.

Suđenje trajalo sedam i po godina, apelacioni poništio presudu  

Nakon nekoliko ročišta, Osnovni sud u Nišu 2017. godine, donosi presudu u korist Dimčevskog, krivim proglašava vojnu ustanovu tj. Vojnu bolnicu. Naredne 2018. godine, stiže i zvanična presuda. Nakon toga, Vojno pravobranilaštvo u Nišu, žali se Apelacionom sudu.

Veštačenje je izvršeno u Zavodu za sudsku medicinu u Nišu. U prvoj presudi delimično se usvaja tužba, oko 650.000 dinara za fizičku bol, trajno oštećenje vida, duševnu bol i sudske troškove.

Apelacioni sud vraća predmet na ponovno postupanje Osnovnom sudu u Nišu, uz obrazloženje da se dopuni dokumentacija, kao i da na osnovu postojeće ne mogu da dokažu to za šta ja tužim bolnicu - ukazuje Dimčevski.

Informer

Apelacioni sud u Nišu 2019. godine ukida presudu i vraća je Osnovnom sudu. Sudija Saša Dinčić donosi presudu u korist Vojne bolnice.

- Nakon moje žalbe bilo je više zakazanih ročišta, već smo u oktobru 2020. godine. Samo sam 22 puta išao u Niš zbog suđenja. Za veštake sam dao 60.000 dinara. Krajem septembra 2021. godine, godine pred Apelacionim sudom zakazano je ročište, gde je bila javna rasprava. Doneta je presuda pred Apelacionim sudom 22. novembra 2021. godine.

Ostao bez oba oka i još mora da im plati

Poštom dobijam presudu da je moja žalba odbijena i da je potvrđena presuda Osnovnog sudu. U prevodu, nikom ništa zbog toga što sam ostao
bez oka - zaključuje Dimčevski. Presuda je konačna. Dimčevski se obavezuje da plati 125.400 dinara na ime žalbi i obaveza prema Vojnoj bolnici, zatim sudske troškove.

- Kažnjen sam zato što sam krenuo da tražim svoja ljudska prava. Ja nemam te pare i moraću da idem u zatvor. Sve je za ljude, pa i zatvor. Hvala pravosuđu što me je kaznilo. Smatrao sam da u ovoj državi postoji pravda, ali teško. Sve sam dao državi, živim ko podstanar i nemam para da platim, što sam ostao bez oka - kaže Dimčevski.

Informer

Predsednik Vučić odlikovao ga Odrednom Belog orla sa mačevima

Inače, povodom 21. godišnjice bitke na Košarama, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić Dimčevskog je odlikovao Ordenom Belog orla sa mačevima. Druga brojna priznanja i odlikovanja za zasluge u odbrani Srbije, teško je pobrojati, a sva se nalaze u domu Dimčevskog. Heroj sa Košara, izgubio je bitku sa pravosuđem i zdravstvom države Srbije.