JAVIO MU SE ĐAVO KAKO BI GA NAVEO DA UPADNE U GREH GORDOSTI, A ON JE NA TO OVAKO ODGOVORIO...Sa prepodobnim Antonijem Velikim, POMOLITE SE ZA ZDRAVLJE NAJMILIJIH!

Za ovog svetitelja, kojeg danas slave pravoslavni vernici širom sveta, vezuje se jedna od najpoznatijih tema hrišćanske umetnosti - Iskušenja svetog Antonija.

Rođen je kao dete bogatih roditelj 251. godine u selu Komi, nadaleko od Herakleopolja u Gornjem Egiptu, tada delu Rimske imperije.

Roditelji su mu umrli kada je imao 18 godina. Nasledivši celokupno imanje, razdelio ga je sirotinji, a sestru smestio u zavod sa hrišćanskim devicama.

Prepodobni Antonije Veliki je potom otišao u pustinju u kojoj je živeo sledećih osamdeset godina, zbog čega se smatra ocem pustinjačkog i hrišćanskog monaštva uopšte. Živeo je usamljeničkim životom, prvih godina u jednoj grobnici nadomak rodnog sela, a bavio se drvodeljstvom, molitvama i razmišljanjima o biblijskim poukama.

Neprestano je pomerao granice svog podvižništva. Kada bi pomislio da je jedan zadati cilj ispunio, on bi pomerio lestvicu za stepen više. Ljude je viđao samo kada bi donosili hleb i so u zamenu za rukotvorine i kada bi odlazio na liturgiju.

Informer

Borba sa demonima

Često je govorio o svojoj borbi sa demonima. Prvo su ga mučile misli o tome da je beskoristan taj njegov čin napuštanja sveta i bogatstva, potom ga je grizla savest zbog nezbrinute sestre koja nema ni podršku ni utehu. Svake noći mučila ga je i telesna pohota za ženama, koja je bila tako jaka da nije mogao da je sakrije pred drugima. Ali, on je odolevao postom, molitvom, bdenjem, telesnim iznurivanjem.

Kako kaže hrišćansko crkveno predanje, na kraju mu se đavo javio u liku malog crnog dečaka koji mu je ponizno rekao: "Pobedio si me", čime je hteo da ga navede da pobedu pripiše samome sebi, i da tako upadne u greh gordosti. Sveti Antonije ga je upitao ko je on, a đavo mu je odgovorio da je duh bluda koje je mnoge zaveo, a da je samo on uspeo da "sve strele polomi".

Na to mu je Antonije kazao: "Bog je dopustio da mi se javiš crn - radi obelodanjenja tame tvojih zlomisli, a kao dečak - radi izobličenja tvoje nemoći. Zbog toga si i dostojan svakog prezira". Nakon toga je đavo otišao i nikada se više nije vratio.

Mnogi hrišćanski umetnici vekovima su bili inspirisani ovim iskušenjima, a među njima su i naši.

Iskušenja Svetog Antonija Velikog često služe i kao metafora za iskušenja ljudi koji u današnjem svetu teže hrišćanskom idealu.