Bračni par s petomesečnom ćerkom grad zamenio selom! Bojanići započinju novi život na Fruškoj Gori

- Našoj sreći kraja nema! Čim smo čuli da je Ministarstvo za brigu o selu raspisalo konkurs za dodelu bespovratnih sredsatava za kupovinu seoskih kuća  krenuli smo u akciju. Potraga  za kućom završila se baš ovde u Ležimiru, u mom rodnom selu, gde smo po sklapanju braka kratko vreme  živeli sa mojom porodicom - priča za "Informer" Aleksandar Bojanić, profesionalni vojnik u Kasarni u Sremskoj Mitrovici.

Ljubav između njega i Milice iz Bačke Topole planula je preko društvenih mreža, da bi bila  krunisana brakom i  rođenjem male Nađe.

Informer

- Videla sam njegovu sliku na fejsbuku kod moje rođake i onako naočit  odmah mi se svideo. Tako  je sve počelo.  Malo mi je trebalo da se, nakon ravnice u mojoj rodnoj Bačkoj Topoli, priviknem na ovo planinsko mesto, u neposrednoj blizini Fruške gore, sremske lepotice. Ali, sad mi se ovo selo  izuzetno sviđa, a pogotovo naša nova kuća - oduševljena je Milica, pokazujući nam ponosno kuću od 100 kvadrata  na imanju od 10 ari.

Prst sudbine ih  je doveo baš do Novosadske  sa numerom šest, čiji su naslednici oklevali da  je prodaju  vikendašima ili turistima.  Čekali su baš mlad bračni par sa decom, koji će  kući dati nov život, sreću, graju dečice i  radost. Čekali i  dočekali Bojaniće!

- Uklopili smo se u predviđenu  državnu  subvenciju od 100 evra.  Kuća  je neverovatno očuvana, stari vlasnici menjali su i  prozore u sobi sa ulice, pomoćne prostorije su kao nove, imamo šupe, obore za svinje, garažu, letnju kuhinju i  sve što nam treba. Malo ćemo neke prostorije preurediti, jednu sobicu nameniti meni za  radionicu, jer mi je šivenje hobi.  Imamo i  kaljeve peći, mada smo u budućnosti planirali da  uvedemo etažno grejanje. Ali, o tom-potom, što se kaže kod nas u Sremu. Biće svega, samo  kad smo se skućili, u našoj kućici - srećni su Bojanići.