POLUSLEPI KOMANDANT SA KOŠARA DIMČEVSKI: Borim se da zbog greške u Vojnoj bolnici, niko više kao ja NE OSTANE BEZ OKA!

Nakon objavljivanja teksta o sudbini poptpukovnika u penziji Dragutina Dimčevskog, koji je u Vojnoj bolnici u Nišu izgubio vid na levom oku tokom operacije katarakte, javilo se mnogo njegovih vojnika, kolega i poštovalaca, kako bi mu pomogli.

No, kako Dimčevski kaže, ciilj njegovog izlaženja u javnost, bio je da se takva tragedija više nikom od pacijenata ne dogodi, a ne da se sakuplja bilo koja vrsta pomoći, uključujući i novčanu.

- Želim da se zahvalim svim humanim ljudima, jer određen broj njih je ponudio finansijsku pomoć, koju ja nisam prihvatio. Hvala im na tome. Moje obraćanje javnosti imalo je za cilj da podsetim kakva nam je birokratija, kakvo nam je pravosuđe i zdravstvo, jer zahvaljujući njima ja sam prošao desetogodišnju golgotu i pakao.

Informer

I danas prolazim, želeo sam da budem posledbnja žrtva koja je to doživela i želeo sam da ukažem na to stanje, da se ne ponovi više nikom slična situacija - kaže Dimčevski.

Dragutin Dimčevski, zamenik komandanta 53. graničnog bataljona i komandujući u reonu karaule Košare u vreme bitke, izgubio je vid na levom oku i to u mirnodopskim uslovima, greškom nadležnih u Vojnoj bolnici u Nišu

Uz to, sud je doneo odluku, kojom se nalaže da potpukovnik u penziji Dimčevski, plati kaznu i sudske troškove, kao da je on nekom laserom spržio oko, a ne da je to učinjeno upravo njemu.
- Nakon operacije postao sam invalid, ali invalid bez invalidnine, bez ikakvih prava, invalid koji čeka na red, zadnji u ambulanti na pregled.

Jer ja zvanično nisam invalid i nemam nikakva prava iako sma ostao bez vida u bolnici.

Nakon svega toga sam potražio tu pravdu, da li postoji pravda, da li posle tog gubitka imam neko pravo, ali ne da mi se pruži pomoć, kao što to neko možda misli.

Informer

Onda sam video na sudu da pravda ne postoji. Ne daj Bože sudija kao što su Saša Dimčić, Marina Đukić, Snežana Lazić....pred kojima ja nisam mogao da dokažem uzročnu vezu između lekarske greške, aparata kojim sam operisan i td.

Moje oko je prestalo da funkcioniše. Gore navedene sudije donele su jednu sramnu presudu po kojoj Vojna nbolnica u Nišu nije odgovorna za moje stanje, da nema propusta lekara, niti da je operacija urađena neispravnim aparatom.

Mene su na jednom oku vršili operaciju tri dana, što nema nigde u svetu zabeleženo - podseća Dimčevski.

Troškovi suđenja sve skupa koštali su oko 430.000 dinara. Dimčevski se, između ostalog obavezuje da plati 125.400 dinara na ime žalbi i obaveza prema Vojnoj bolnici.

Nedavno je stiglo i rešenje oizvršenju, u kome se nalaže da treba da plati cifru od 165.000 dinara, znači još 40.000 dodatno, jer nije na vreme izmirio obaveze po osnovu žalbi od strane Vojne bolnice.

Informer

- Kažnjen sam zato što sam krenuo da tražim svoja ljudska prava. Nisam tražio pare, ali sam hteo da pokažem stanje, ja ću od penzije da platim, ali neko nema mogućnosti ni advokata da plati.

Platio sam tih 125.400 dinara, kada je stiglo rešenje po kome trebam još 40.000 da plati. Naravno, uložio sam žalbu - ukazuje Dimčevski.

Povodom 21. godišnjice bitke na Košarama, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić Dimčevskog je odlikovao Ordenom Belog orla sa mačevima. Druga brojna priznanja i odlikovanja za zasluge u odbrani Srbije, teško je pobrojati, a sva se nalaze u domu Dimčevskog.