STEFAN ČUDOM PREŽIVEO EKSPLOZIJU! Učinilo mu se da je u Moravi pronašao pljosku, ONA MU RAZNELA ŠAKU, DEO LICA, POVREDILA NOGU!

Ostao je bez leve šake, zadobio stravične povrede lica i oka, dvadeset dva dana mu je život visio o koncu ali je zahvaljujući lekarima niškog Univerzitetskog kliničkog centra, ponovo stao na svoje noge. 

Pred njim je dug period oporavka, slede mu nove  hirurške intervencije ali Miljković sa optimizmom gleda na budućnost jer kako kaže, znao je da će ostati živ i kada su svi drugi verovali da mu nema spasa.

Informer

Nepoznata stvar na traci

Ovom mladom čoveku život se zauvek promenio 25. marta kada mu se na traci kojom je iz reke izvlačen građevinski materijal, pojavila nepoznata stvar.  

- Stajao sam pored trake, odvajao sam krupno kamenje iz peska kada sam ugledao metalni predmet koji je neodoljivo podsećao na pljosku za alkoholna pića.  Ništa nije ukazivalo da se radi o opasnoj stvari, pa sam odlučio da je očistim od rđe i prljavštine da bih video o čemu se tačno radi.

Međutim, u jednom trenutku osetio sam miris koji je podsećao na amonijak ili neku kiselinu pa sam pomislio da je ipak najbolje da je se otarasim. Krenuo sam ka reci u nameri da je bacim ali nisam stigao, eksplodirala mi je u levoj šaci – opisuje Miljković  događaj koji ga je umalo koštao života.

Informer

Iako je zadobio stravične povrede Miljković nije izgubio svest, ali kako kaže, nije znao šta mu se ustvari desilo.

- Sve vreme sam bio svestan, shvatio sam da je nešto eksplodiralo ali tada nisam ni pomislio da je to bila bomba. Bio sam potpuno priseban kada je došla Hitna pomoć, mislim da nisu verovali da ću ostati živ do bolnice, s obzirom na to da mi je bila raznešena i šaka i deo lica i noga. Ja sam bio siguran da ću sve izdržati, nijednog trenutka se nisam uplašio smrti i evo živ sam – priča mladi Nišlija.

- Nakon više od tri nedelje koje je proveo na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju, Stefan je prebačen na Kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju radi saniranja povreda na licu.

- Otpušten sam kući ali me čekaju nove operacije. Imam geler u rožnjači, potrebna mi je transplantacija tog organa, zatim nemam deo vilice, rečeno mi je da je potrebno da prođe devet meseci da tkivo omekne da bi mi i to odradili. Nije mi lako, više ne mogu da radim, predaću za penziju jer imam šest, sedam godina radnog staža, nadam se da će bii dovoljno za kakva takva primanja. Nisam dobio nikakvu pomoć od firme, nadao sam se, bilo je obećanja ali zasada nije stigao ni dinar – kazuje Miljković.

Za lečenje potrebno dosta novca, pomoć još nije dobio?!

On upozorava da je ovo što se njemu desilo pouka svima da ne diraju stvari za koje nisu sigurni šta su i čemu služe.

- Da sam znao sa čim imam posla, ne bih tu stvar nit takao. Svakome poručujem : - Ne dirajte ništa što vam je nepoznato, pozovite stručna lica, ostavite ga tamo gde ste ga  našli!

Informer

Njegova majka Biljana Miljković kaže da je porodica preživela agoniju dok je Stefan bio u bolnici.

- Samo mi je bilo važno da mi sin ostane živ. Strašne povrede ima ali je najbitnije da je preživeo a mi smo tu da mu pomognemo da se izbori sa svim tim što ga čeka. Neće biti lako, trebaće nam dosta novca za lečenje, obratili smo se i fondaciji Budi Human, nadamo se da ćemo i preko njih uspeti da obezbedimo sredstva da mom Stefanu olakšamo život –  kazala je ova Nišlijka.

Prva srpska bomba generala Vasića, još preti

Bomba koja je Stefana umalo ubila je prva srpska ručna bomba sa udarnim upaljačem.  Kako se navodi u literaturi, konstruisao je još 1904. godine  general Miodrag Vasić pa je po njemu i nazvana.

Bila je namenjena makedonskim ustanicima za borbu protiv Turaka a korišćena je i u atentatu na prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Koristila se i Balkanskim ali i u potonjim ratovima na ovim prostorima jer je proizvedena velika količina ovih eksplozivnim sredstava.

Iz tih razloga ima ih i dalje dosta, naročito u rekama gde su odbacivane pa se tako našla u Južnoj Moravi odakle je stigla na separaciju.