KRVNA OSVETA, ZAKON IZNAD SVIH ZAKONA?! Starica (95) više nije mogla da trpi teror brata ubice svoga sina, UZELA JE PIŠTOLJ I NAMIRILA DUG!

Krvna osveta je preživela od plemenskog uređenja, preko feudalizma, Titovog i Enver Hodžinog komunizma, sve do današnjeg doba EU kapitalizma

Najbizarniji slučaj krvne osvete u Srbiji je onaj iz 1994. godine, koji se dogodio u selu Romaj, na planini Paštrik, kod Prizrena. Tada je starica Riva Demaj, koja je u momentu ubistva imala 95 godina, hicima iz pištolja ubila šesnaestogodišnjeg Nasera Demaja, deverečića i brata ubice njenog sina. Nekoliko meseci pre toga, Naserov brat je ubio staričinog sina, a svog brata od strica Halila Demaja, tako što ga je zverski pretukao motkom.

Starica je osuđena na osam godina zatvora, odslužila je četiri i pretpostavlja se da je bila najstariji osuđenik na svetu i bivšoj Jugoslaviji.

Učitelj Halil Demaj je godinama pre nego što je ubijen bio malteretrian od meštana svog sela i rođaka samo zato što je prihvatao da kao prosvetni radnik radi po nastavnom programu Republike Srbije i što se javno izjašnjavao da je njegova država Srbija i SR Jugoslavija, a ne „nezavisno Kosovo“. Bio je jedini u tom kraju koji se tako izjašnjavao.

- Halila su i ranije napadali, a žena ga je zbog toga napustila i ostavila sa dvojicom maloletnih sinova. Kada je na seoskoj stanici čekao autobus za Prizren svi su se sklanjali od njega kao da ima kugu, a sve je kulminmiralo kada ga je u dvorišu porodične kuće brat od strica na smrt pretukao motkom– ispričao nam je tada jedan od policijskih inspektora iz Prizrena.

Informer

Ubica je odmah pobegao preko svega nekoliko kilometara udaljene granice sa Albanijom. Međutim, teror nad majkom ubijenog učitelja Halila nije prestajao, a u tome je prednjačio šenaestogodišnji Naser, koji ju je tukao, uništavao joj povrće i baštu, krao veš sa sušenja i mnogo toga što joj je zagorčavalo život.

- Jednog dana baka Riva više nije mogla da trpi teror. Posle još jednog uzdarca u lice koji je dobila, otišla je do kuće, uzela pištolj pokojnog sina, a zatim se vratila i ispalila par hitaca u nasilnika. Izvršila je i krvnu osvetu, jer nije imao drugi ko od muških glava, pošto su njeni unuci bili mali, ali se i spasila od terora deverovog sina – kaže naš sagovornik.

Odmah posle ubistva, Riva Demaj je obukla svoje odelo spremljeno za svečane prilike, pištolj kojim je izvršila ubistvo umotala u maramu, a zatim sela na autobus i otišla za Prizren.

- Otišla je do policijske stanice i zatražila da je primi komandir. Ušla je u njegovu kancelariju i na opšte zaprepašćenje svih, sasvim mirno stavila na sto pištolj, rekla šta je uradila i zatražila da je uhapse. Osuđena je na kaznu od osam godina zatvora, odslužila je četiri u ženskom zatvoru u Lipljanu, a zatim je pomilovana zbog godina života i dobrog ponašanja – kaže naš
sagovornik.

Informer

Opština Prizren je posmrtno dodelila jedan manji stan pokojnom učitelju Halilu u kojoj se posle zatvorske kazne smestila starica Riva sa dvojicom svojih unuka. Međutim, ni tu nije dočekala mir, jer je po dolasku NATO snaga i terorista iz UĆK u leto 1999.godine, svojih sunarodnika, isterana iz stana kao „ saradnik srpskih okupatora“. Tada je i pretučena i teško joj je povređeno oko.

Privremeno utočište je našla u Bogosloviji u Prizrenu, čekajući smrt i da ispuni amanet pokojnog sina Halila da bude sahranjena pored njega na groblju. Kako smo saznali, to se nije ostvarilo, jer je kasnije prebačena i preminula na teritoriji centralne Srbije .