ČETIRI VEKA ŽIVOPISA MANASTIRA PUSTINJA! Uprkos prohujalim vekovima njegova lepota UOPŠTE NE BLEDI (FOTO)

Iako su prohujali vekovi, od kako su u proleće 1622. godine Svetogorski zografi Jovan i Nikola oslikali zidove pustinjske bogomolje, lepota ovog jedinstvenog i jedinog u potpunosti očuvanog živopisa iz postvizantijskog perioda u zapadnoj Srbiji, još ne bledi!

Grčki majstori su tada unutrašnjost crkve posvećene Vavedenju Presvete Bogorodice, zapadnu fasadu i nišu na severnoj fasadi oslikali za veom kratko vreme.

Na svečanoj akademiji povodom 400 godina živopisa manastira Pustinja profesor i dipolamata dr Darko Tanasković, koji je Pustinju posetio prvi put 1994. godine pred odlazak na mesto ambasadora u Turskoj, je rekao da ovaj manastir predstavlja spoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Informer

- U ovom manastiru život je stalno pulsirao, a on ceo, zajedno sa ovim visokim borovima stremi ka nebu. Ima u ovoj crkvi jedan stepenik između starog i novog dela crkve.

Pogledajte taj stepenik, kako je on uglačan vekovima, kako je čvrst i kako nas on danas vodi i usmerava naše korake. Mi moramo biti poput tog kamena, biti svesni svoje prošlosti, ali sa druge strane uvek spremni da podnesemo teret sadašnjosti- rekao je Tanasković.

Informer

Vladika valjevski Isihije je poručio da je manastir Pustinja besceni duhovni biser, obgrljen padinama Orlovače i Bele Stene, posebno vredan za monahe, jer pruža mogućnost tihovanja daleko od galame sveta.

- U godini jubileja živopisa manastira Pustinja, kao duhovni otac svih u bogom čuvanoj Eparhiji valjevskoj, iskreno se radujem i blagodarim Gospodu na daru proslavljanja ovog jubileja, moleći Presvetu Bogorodicu i sve svete ugodnike da nas iz godine u godinu svojim molitvama sabiraju na ovom svetome mestu i da ovo duhovno i kulturno blago čuvamo i unapređujemo i predamo dolazećim generacijama, da podsećamo na korene i osvetlimo put i sebi i od nas izniklima, imajući pred sobom našu Pustinju kao podsetnik i svetionik- kazao je vladika Isihije.

Informer

Freskopis manastirske crkve jedinstven je po tome, što je urađen u veoma kratkom periodu, od 15. marta do 25. juna 1622. godine. Dvojica majstora, Nikola i Jovan, su za 102 dana, odnosno ako se izuzmu neradni dani, dani Svetle uskršnje nedelje i nekoliko velikih praznika, za svega sedamdesetak dana oslikali 370 kvadrata živopisa i u proseku su radili pet kvadrata na dan.

Među brojnim freskama, posebnu pažnju likovnih umetnika, istoričara umetnosti i vernog naroda, privlači freska Svetog Jovana Krstitelja, poznata i po nazivu ”Sveti Jovan Krilati”. Odlikuju je tačne proporcije, izuzetan kolorit, lakoća i prozračnost, a po lepoti je upoređuju je sa mileševskim Belim Anđelom.