KO KAŽE DA OD POLJOPRIVREDE NE MOŽE DA SE ŽIVI?! Braća Stojadinović pokrenuli biznis koji im donosi odličnu zaradu i odmor od nekoliko meseci - Evo čime se bave

Njegoš i Miloš Stojadinović pravi su primer da se može živeti u Srbiji od svog rada, bez redovne mesečne plate i zdrastvenog i penzionog osiguranja. Oni su zaposleni u fabrici pod vedrim nebom, sami su svoje gazde, a njihovi proizvodi neizostavne su namirnice tokom zime na trpezama širom zapadne Srbije i severne Crne Gore.

- Od svoje 18. godine bio sam zaposlen u preduzeću, ali nakon 10 godina rada shvatio sam da se ne pronalazim u tome i da to nije moj životni cilj. Razmišljajući da li da napustim posao ili da nastavim da radim, ipak sam rešio da sreću pronađem u poljoprivredi gde sam sam svoj gazda - počinje priču Njegoš.

Informer

Da je svaki početak težak, a da se upornost isplati dokazuje i primer ove porodice koja je sreću pronašla u poljoprivredi. Na samom početku Njegoš i Miloš imali su samo traktor i plugove kojim su obrađivali njive, a za ostalu mehanizaciju trebalo je puno rada od kog su ubrzo kupili frezu, prikolicu i sistem za navodnavanje.

- Od naše muke i mukotrpnog rada doveli smo plantažu na jedan savremenji način što priliči današnjem vremenu. Iz godine u godinu proširivali smo zasade, a samim tim i mušterija je bilo više- priča ovaj poljoprivrednik.

Informer

Na četiri hektara plodne zemlje kraj obale Lima rastu njihovi kupus i paprika, a u rodnom selu Skokuće nedaleko od Prijepolja, gaje malinu. Čim se otope snegovi sa okolnih brda i Lim smiri svoje talase od prolećnih poplava, dvojica braće kreću na posao. Da bi krenuli sa oranjem neophodno je njivu nađubriti staljnjakom da bi plodovi bili bolji i krupniji. Zatim sledi frezanje i sadnja. 

- Papriku sadim krajem maja, početkom juna, a sadnice kupujem, dok sadnice kupusa sam proizvodim, a sadim ga između Vidovdana i Petrovdana. Za vreme sadnje i berbe, često i pored svojih ukućana, moram da angažujem i radnu snagu - objasnjava Stojadinović.

Posla na imanju ima tokom celog leta, a najslađi deo godine jeste jesen kada braća Stojadinović naplate svoj mukotrpan rad. Da bi došli do novca potrebno je proizvode prodati, kupaca ima jer je kvalitet garancija. Ko putuje put Crne Gore magistralnim putem kroz Prijepolje, često će videti Njegoša i Miloša u naselju Kolovrat da prodaju kupus i papriku tek ubranu sa njihove plantaže. Ne izostaju ni pazarnim danima na pijacama u Priboju, Novoj Varoši, Pljevljima, ali dosta porudzbine dostavljaju i na kućnu adresu u planinskim selima. 

Informer

Godišnja plata i odmor od nekoliko meseci

Njihova plata je godišnja i to u jesen, a rashoda ima tokom cele godine. Ovogodišnjim rodom vrlo su zadovoljni, a kako ne bi i bili kada su proizveli 25 tona paprike, a kupusa čak 70 tona. Cena paprike je varirala između 120 i 150, a kupusa između 20 i 50 dinara.

Braća Stojadinović u gradu na Limu važe za dobre, vredne, ali prvenstveno poštene ljude. Kako kaže Njegoš, zbog njive i žuljevitih ruku, nije stigao da se oženi na vreme, već je pregurao 40-tu ali mlade nema na vidiku. Činjenica je da devojke neće da se udaju na selo, ali ona koju Njegoš čeka sigurno će pronaći sreću u njegovom domu.

- Da se bavim nečim drugim, a ne poljprivredom devojke bi trčale...ali ovako dok sam u njivi u kaljavim čizmama ne okreću glave - ističe Njegoš.

Informer

Posao kojim se bavi ova porodica jeste težak i zahtevan, ali je svaki dinar pošteno zarađen žuljevitim rukama ovih mladih ljudi. Danas je njihova plantaža uzor drugim poljoprivrednicima u Prijepolju, a od ovog posla sagradili su veliku kuću u kojoj žive zajedno sa roditeljima i ne oskudevaju ni u čemu.

Njihova poruka je da se ne treba zadovoljavati sa malim stvarima, već da treba koliko god kidisati do cilja, jer je samo nebo granica. Oni isiču da posla od kog se može zaraditi ima svugde samo treba truda, volje i upornosti. Već sa prvim pahuljama, kada isprazne plantaže, Stojadinovići odlaze na godišnji odmor do prvih prolećnih dana.
               
Bonus video: