"TITO NIKAD NIJE ULOVIO AJKULU, A POZDRAVLJALA GA AMERIČKA 6. FLOTA!" Milan 15 godina proveo na čuvenom brodu Galeb, sada otkrio kakav je zaista bio BROZ (FOTO)

- Pre "Galeba“ bio sam u Novom Sadu, na Dunavu. Tražio sam premeštaj negde na moru i čekao sam nekoliko meseci. I odjednom me šalju, ni manje, ni više nego na “Galeb” u Pulu. I baš toga dana došao je i Tito. To je bila svečanost prava, svečana odela, Tito šeta po palubi, a igra se i Kozaračko kolo…– seća se Milan. 

Informer

On kaže da su putovanja sa Titom ponekad trajala i po dva meseca. Kada je Tito  dolazio na brod, Milan je uvek bio tu, jer je morao sve da spremi i obezbedi, a u lukama su Tita dočekivale fanfare. 

- Kada je imao sastanke na brodu, dolazio je na brod ne mnogo ranije. Jedino, kada je Naser dolazio došao je pet sati ranije. Bili su mnogi državnici, a mene je jedino trema bila kada je dolazio Hruščov (bivši predsednik SSSR). Sećam se svira se himna, a ja na metar od Tita i Hruščova. Motaju mi se razne misli, pa između ostalog da sam u društvu dva čoveka koja drmaju svetom. Kolena počeše da klecaju, pa se polako pomerim iza kolega – kaže sa osmehom Milan. 

Informer

Na ručku kod Tita

Na "Galebu“ tri puta je bio kod Tita na ručku. 

- Svakodnevno su sa njim ručali amdiral i komandant. Jednom sam bio na ručku kod Tita kada samo se vraćali iz Egipta i Sudana. On je tada bio na odmoru, a taj dan je bio Dan pobede. Plovili smo dugo, pa je Tito pozvao pet mornara, a među njima sam bio i ja. Joka i on nas čekaju. U salonima šestokrilna vrata, otvaraju se na harmoniku, tri levo, tri desno. Mi smo išli po starini činova, a ja sam bio između. Stoje Tito i Joka, a sa njima pudlice, kao da i one glavom pozdravljaju. Iza mene je išao jedan mornar i kada mu je Joka pružila ruku da ga pozdravi, jedna od pudlica zalaje i poče da ga grize za nogu. A Tito kaže: „E mornari, ni psi vas ne vole“ – zasmeja se Milan. 

Informer

Na tom ručku pričalo se o svemu.

- Tito je već bio na dijeti i za njega se pravio specijalni hleb, raž i heljda. Bile su to male kriške i on je smeo da pojede samo dve, iako je u korpici pored njega bilo pet. Joka je sedela do njega. I Tito se sa nama raspičao. Hteli smo da pričamo o fudbalu, a on kaže da nećemo o nogometu, jer se iskvario, pa predložio o košarkašima, koja je tek tada te 1962. godine počela. Pričali smo i o gimnastičaru Ceraru. Samo se o sportu pričalo. I u jednom momentu Tito pošao da uzme treću kriščicu, a Joka ga uhvati za ruku i kaže mu sa osmehom: „Stani, nemoj Jože, znaš šta ti je doktor rekao“. A on kao da se naljutio, vrati krišku u korpu pa nama kaže:“Jeste videli, ja predsednik države, vrhovni komandant i gerneralni sekretar, a kruh na kupon. A vi možete jesti koliko hoćete, naravno, ako imate“, i lupi dlan o dlan – priča Milan.

Informer

Susret sa američkom 6. flotom

Za Tita kaže da je bio kao neki šoumen, da je voleo da se i na svoj račun šali i da je bio zabavan. Na tim dugim putovanjima na „Galebu“ imao je sve ugođaje, pa su se organizovala i gađanja glinenih golubova, lovljenje ribe sa broda. 

- Hteo je Tito ajkulu da upeca, ali nikada nije. Mašinci su za te prilike pravili kuke na koje bi mogao vo da se okači. I kada prođe bez ulova, samo kaže:“Neka, drugi put ću“. Ponekad upeca neke ribe, pa one koje su za jelo se spreme, a one druge vrate u vodu – dodao je Užičanin.

U sećanju mu je ostala scena kada je američka 6. flota pozdravljala Tita. 

- Putovanje je bilo za Zapadnu Afriku. Prošli smo Siciliju i krenuli prema Gibraltaru. Odjednom se pojavi 10 do 12 meričkih razarača, prva, druga krstarica, nosač aviona, valjda pošli za Bejrut. Kada ih je Tito video za čas se presvukao u admiralsku uniformu, uzeo dvogled i stao na palubu. Kaže da se odmah pošalje depeša i da kažu ko je na brodu. Kada je to obavljeno, svi američki brodovi su se postrojili i kako smo prolazili pored njih, svi su nas pozdravljali. A meni u glavi, samo jednu raketu da su ispalili, ne bi nas više bilo – kaže Milan. 

Informer

Milan je išao na krojački zanat 1956. godine, ali, kako kaže radio je sve druge poslove osim krojenja i šivenja, pa je shvatio da tu neće mnogo naučiti. Video je u opštini konkurs za 10 rodova vojske. Zaokruživala se tri roda, a on je zaokružio na kraju i brodogradnju. Njegove sreće nije bilo veće kada je primljen, a onda je morao da ide na sve zdravstvene preglede. 

- Nekako sam se snašao da iz Užica dođem u Divulje kod Splita, gde smo imali poslednji pregled. Bio sam najsitniji među ostalim. Svi u komisiji su bili protiv mene, samo je jedna doktorka rekla da ću porasti i razviti se, a ovako sitan dobro bi došao za podmornicu ili diverzante. I tako me primiše. Bio sam najbolji đak. Nekoliko puta su hteli da me prime u partiju, a ja sve odlagao, i u trećoj godini sam ušao u partiju. Kada sam završio prebace me u Novi Sad na Dunav. Meni krivo, lepše na moru, pa sam tražio premeštaj bilo gde na moru. I posle nekoliko meseci me prebace ni manje, ni više nego na „Galeb“ – kaže Milan. 

Posle 15 godina službe na „Galebu“ sišao je sa broda, kako kaže posvetio se porodici. Ima četvoro dece iz dva braka i oni žive u četiri države, Srbiji, Hrvatskoj, Češkoj i Barseloni sa svojim porodicama, a Milan se vratio u rodno Užice. 

Bonus video: