OVAKO SE "OBUVAJU" VOLOVI! Poslednji majstori ovog zanata otkrili kako se potkivaju ove snažne životinje (FOTO)

Od kako je sveta i veka, dva vola upreknuta u jaram, krstare šumama i gudurama, i iz vrlo nepristupačnih dolina i vrleti izvlače drvne sortimente do tvrdog kamionskog puta. U današnjem vremenu savremena mehanizacija volove je poslala u prošlost, ali na ovim srpskim planinama i dan danas se od rada sa njima živi nimalo lak život.

U selima razuđenim sa obe strane Uvca, smeštenim na padinama Zlatibora i Zlatara, neretko se čuju medenice i pesma rabadzija, koji obliveni znojem i puni snage zarađuju za život pod surovom planinom. Kako kažu, ovaj posao vole i nikada ga ne bi menjali za fotelju i kancelariju.

- Težak je ovo posao, treba snage i vestine sa volovima. Mogao sam i ja da odem ovadve, ali se ipak nisam odrekao kućnog praga i volovske zaprege - rekao je rabadzija Milojko Vatazevic iz Kućana pod Murtenicom.

Informer

Nekada se svaka zlatiborska i starovlaška kuća merila po dobrim volovima i rabadzijama, danas su planinska sela opustela, a samo u pojedinim domaćinstvima gaje se volovi, čije su se gazde odlučile na težački posao u šumi.

Ljubav prema volovima obično se prenosi sa kolena na koleno, ako su otac i deda bili rabadzije u većini slučajeva je to i sin. Sa njima se gorštaci "srode" i doživljavaju ih kao svoje ukućane.

- U štali smo uvek najmanje imali po jedan par volova, a ljubav prema njima gajim od malena. Kao dečak sam jedva čekao da ih stari upregnu u jaram i krenemo u šumu, a danas mi je to svakodnevnica - kaže Milan Žunić iz Bele Reke.

Volovi se posebnim komandama uče od malena, jer kad prerastu njihova snaga se ne može lako obuzdati. Odgovara im rad i samo rad, dok im dokono ležanje ne ide u korist. U radu sa volovima, pored rabadzija, važnu ulogu zauzimaju kovači.

Kako bi lakše pregazili kamenite vrleti i vlake, volove je neophodno potkovati, a to ne može svako, već kovači koji su vešti i poznaju posao. Njihov zanat danas je gotovo izumro u Srbiji, a poslednji kovači još uvek kuju na Zlatiboru i novovaroškim Amzićima, podno Bosanja.

Majstor Milovan Gazdić sa Zlatibora, jedini je na ovoj planini koji je sačuvao zanat, a u ove prve prolećne dane pozivi mu stižu iz svih zlatiborskih sela. Onomad je potkovao jedan par u Beloj Reci ispod Murtenice, rabadziji Miroslavu Milojeviću, kada nam je objasnio kako se i na koji način potkivaju ove životinje.

Sa druge strane Uvca, na padinama Zlatara u selu Amzići, planinci su sačuvali zanat, preneli ga potomcima, pa je danas selo puno rabadzija koji znaju da potkuju svoje volove. Iako je posao težak, Zlatarci ga se nisu odrekli već nastavili stopama predaka.

Informer

Potkivanje volova nekada je bio jedan od najisplativijih zanata, jer je svaka seoska kuća imala volove, a život pod planinom bez njih bio je nezamisiv. Posao nije lak, nekada može da bude i vrlo opasan, jer prilikom obaranja vo može da nanese povrede opasne po život.

Po rečima kovača, najteže je vola oboriti na zemlju i pripremiti za kovanje, a kada se vo obori na bok onda se smatra da je urađeno pola posla. Prvi korak je otkovati i kleštima skinuti staru potkovicu, zatim skinuti deo sa kopite koji je narastao tokom protekle godine, a potom potkovicu vrlo precizno prilagoditi papku, kako vola tokom hoda ne bi žuljala. Problem pravi ako su ravni tabani, jer je u tom slučaju vrlo teško prilagoditi potkovicu kopiti.

Informer

Kovači i rabadzije tvrde kada su volovi bosi nisu spremni za rad u šumi, a kada su potkovani pružaju nekoliko puta jaču snagu i bez problema izvače balvane kojima nijedna mašina ne može da priđe.

Kada planinci "obuju" svoje junake, sigurni su da neće biti gladni gde god da su i bilo u kom vremenu, sa njima će zaraditi, težak, ali pošten dinar. Tada smeju zagaziti u najnepristupačnije zlatarske gudure i zlatiborske visove, ali i u polje, oranje i njivu.

Tokom letnjih meseci na ovim brdima često se organizuju štraparijade i seoski višeboji, kada rabadzije imaju priliku da pokažu čiji su volovi jači, i da uz muziku i pesmu osete lepšu stranu života pod skutom surovih planina.