ON JE JEDINI ŽIVI SVEDOK SAHRANE KRALJA ALEKSANDRA KARAĐORĐEVIĆA! Čovek sa dva imena zakoračio je u 11 deceniju života, a sam sebi je napravio sanduk i krstaču (FOTO)

U selu Dudovica nadomak Lazarevca jedan čovek na Mladence, ove godine, proslavio je svoj prvi vek postojanja na ovom svetu u kojem je gledao lepotu, ali je i na svojim plećima preneo i preteške dane gledajući dva puta smrti u oči. Čovek koji je kralju Aleksandru Karađorđeviću išao na sahranu i stajao pokraj uzglavlja ima dva imena, Radovan i Radovin i na oba se i danas odaziva.

- Vladao je tifus, kolera i boginje u vreme kad sam se ja rodio pa se nije krštavalo, jedno ime na vodici su mi dali to je Radovin a kum u crkvi mi je dao ime Radovan, u ličnoj karti mi  piše Radovin a ja se odazivam na obadva. Družio sam se sa soluncima, moj otac je odlikovan sa dva odlikovanja. Nedao Bog da ovaj narod doživi muke koje su oni tada preživljavali, mi smo ratovali, patili, teška vremena su bila i nedaj Bože da se nikada vrate. Sećam se kao da sada gledam kada sam bio kralju Aleksandru u Topoli na sahrani, njega su ubili u Marseju - kaže deda Radovan Milošević.

Informer

I retki su ljudi pod ovozemaljskom kapom koji mogu bistre glave da svedoče čitav vek unazad a deda Radovan ili Radovin se seća svih događaja iz njegovog života.   

Ubeđen je da je samo božjom voljom i dalje na ovom svetu iako nema ni druga ni prijatelja jer su se svi odavno preselili na onaj svet, a jedino on još uvek svedoči o patnjama našeg naroda, bolestima i raznim mukama.

- Mnogo teško se živelo, nije se imalo, vladala je glad i nemaština. Sve što smo imali sami smo stvarali, mnogo se radilo a više smo trpeli gladni nego što smo bili siti. Sve što vidite u ovom dvorištu bilo je pokriveno šintom a ja sam stavio pod crep, kopao sam bunar da dođem do vode. I dalje radim iako sam ostario, riljam baštu, sejem povrće, samo stoku više ne gajim, cepam drva, održavam kuću - priča ovaj starina.

Stogodišnjak iz Dudovice je svedok  čitavog jednog stoleća ovozemaljskog života a zakoračio je u 11 deceniju života.  Za života je promenio  deset matičara, 20 sveštenika i 30 partijskih predsednika opštine,  jednog kralja a Tita je nadživeo za skoro 40 godina. Iako su ga godine pritisle još uvek se bori i sam održava ognjište gde se rodio, jedino mu pada teško što su mu deca otišla u beli svet.

- Živim sam, deca su mi po svetu, ćerka je u Americi, sin je ovde ali su njegova deca po svetu. Ratovao sam za ovu državu i neću da je napustim, ovde sam se rodio i ovde ću da umrem to je moj dug prema otadžbini - poručuje deda Radovan.

Kaže da sve jede sem jagnjetine i pilećeg belog mesa, sam sebi sprema hranu i u ničemu ne oskudeva iako nema penziju. Pre dvadeset dana je vratio vozačku dozvolu i oprostio se od fiće kojeg je vozio sve do svog stotog rođendana. Sam je sebi za života napravio sanduk i krstaču još pre 40 godina i kako kaže, spremno čeka kad će ga Bog pozvati.