Mala Anđa lekciju deda Đorđa nikad neće zaboraviti! Ovo joj je rekao (FOTO)

Sada učenica sedmog razreda, tražila je juče s mamom Slađanom fotografije s deda Đorđem Mihailovićem, kad je čula da je ovaj dugogodišnji čuvar srpskog vojničkog groblja preminuo.

Setila se kako je s njim obilazila kriptu, groblje srpskih junaka i grobove svojih predaka. Rastom skoro pa isti, deda Đorđe je Anđi i njenim roditeljima pričao o istoriji i stradanju srpske vojske u Velikom ratu.  

- Odakle ste? A Moravci, znači, vaši su iz Moravske divizije. Hajdete za mnom, pozvao nas je deda Đorđe - priča Anđina majka.

On kao dete, neumoran, a ona mala, radoznala. Malo je tada mogla da razume, ali sada je sa setom gledala u fotografije... 

Naglas se prisećala i pitala kako je znao tačno gde da ih vodi kad su rekli odakle su...

- Sećam se da je pričao da je groblje izgrađeno od materijala iz Mominog Kamena, ovde, blizu nas - kaže Angelina, a mama joj dodaje da je sve za izgradnju groblja doneto iz Srbije, i kamen, i mermer iz Aranđelovca i cement iz Popovca i da na tih 7.000 kvadrata počiva deo srpske istorije, koju ju deda Đorđe čuvao. 

Gleda ga na fotografiji u vojničkoj uniformi i pohabanim cipelama. Zamišljena i ozbiljna. 

- Običaj je bio da deda Đorđe za pokoj duše na izlazu iz mauzoleja popije po čašicu rakije sa gostima, jer gotovo svako od potomaka i poštovaoca palih ratnika donese po flašicu rakije, upali cigaretu ili pak ostavi jabuku, šljivu ili grumen srpske zemlje, koje su oni koji tu počivaju večito ostali željni. Tako je sa nama malo duže razgovarao i govorio da neće ostaviti ovakve junake, kojima Srbija može samo da se ponosi. Radovao se svakoj grupi koja dođe na Zejtinlik, a na rastanku, pomilovao je Anđu po glavici i rekao nam "čuvajte nam Srbiju, ima mnogo neprijatelja i danas". I Anđa se, sigurna sam, seća toga - priča Slađana.