Na grobu sa "singericom" i dok igraju kolo! Slike i epitafi na seoskom groblju kod Majdanpeka pravi hit! (FOTO)

Meštanka ovog sela kako kažu oni koji su je poznavali, sebi za života još, podigla je spomenik sa pomalo i čudnom slikom ispod koje stoji natpis: "Za moj život što sam radila ovo sam zaradila." 

Pored toga je slika koja govori više od reči, kaže jedan Boljetinac. 

Nedaleko od ovog somenika je i spomenik roditelja ove žene. Otac je bio šnajder, pa ne mora ni da se pita čime se bavio. Na spomeniku sedi za svojom "singericom".

Neretko se viđaju i forografije preminulih, koje su iz njihove  rane mladosti. Poneko se odluči i za nekadašnje vesele trenutke. Tako na jednom stoji fotografija bračnog para kako igraju u kolu. Da li se to odluče oni sami za života, ili sliku biraju njihovi najbliži po izradi nadgobnog obeležja da bi ih se sećali u takvom izdanju, u svakom slučaju u svakom kraju ovako nešto može se uočiti na grobljima.

- Mišljenja sam da ovakvi epitafi na spomenicima nisu za smeh, ali je nesporno da se čovek, hteo ne hteo, nasmeje nesvesno kad tako nešto uoči. Ja se nisam bavila tom tematikom epitafa i ne mogu mnogo o tome da govorim, ali mislim da od 70-ih godina dvadesetog veka češća je pojava da članovi porodica pokojnika drže govore na shranama svjih najmilijih. Kroz svoj rad istraživala sam čin fotografisanja i žaljenja  pokojnika u Vlaškom kraju, značaj rajske sveće, obredni hlebovi, zasađivanje mlade šljive na grobu kada umre neko mlad, pa je i moja nekadašnja  izložba  pod nazivom "Duhovi u nama" koja oslikava pogrebne običaje Vlaha u okolini Bora izazvala veliko interesovanje javnosti . Mislim da je retkost danas videti  čudne i neobične  epitafe na grobljima u okolini Bora pa i Majdanpeka, već da ih više ima u Krajini. To je više individualna stvar čoveka i o tome se ne bih usudila da govorim kao o nečemu mnogo prisutnom - kaže Suzana Mijić, etnolog, stručni savetnik Muzeja u Boru.