Nesvakidašnja svečanost! Ovakav ispraćaj u penziju profesor Dragiša nije mogao ni da sanja! (VIDEO/FOTO)

Dragiša Stameniković (65) profesor istorije u Srednjoj školi "Sveti Trifun" u Aleksandrovicu, je nedavno u penziju ispraćen na do sada neviđen i dirljiv način, aplauzom učenika i kolega koji su stajali duž centralog hodnika škole, ispraćajući ga s osmehom poslednjeg dana nastave.

U ispovesti za Informer ovaj profesor orkriva šta je to kod njega tako neobično zbog čega su đaci složno želeli da mu se na ovakav način oduže. 

- Prijatnim iznenađenjima kao da nema kraja, sve ovo je za mene veoma emotivno. Evo, jutros sam bio u školi kod svojih kolega da ih počastim na ime odlaska u penziju, a tamo me sačekalo filmsko platno i film koji su kolege snimile i prikazale o meni, hronološki od prvog dana mog rada u školi - gotovo kroz suze počeo je isposvest Dragiša penzionisani profesor istorije iz Aleksandrovca.

On kaže da na početku svoje profesorske karijere nije razmišljao o tome kako kod dece da ostavi dobar utisak, jer da jeste, uveren je da mu to ne bi pošlo za rukom.

Za to su zaslužne kolege Nataša Ralić, Miroslav Šljivić i Snežani Arsić koja je organizovala špalir učenika - priča profesor dodajući da film traje šet minuta i sadrži sve profesionalne aktivnosti sa učenicima koje je imao tokom svih ovih godina, sve ono što smo imali i van svakodnevnih časova, od obeležavanja manifestacija, pa do takmičenja. 

- Beskrajno sam voleo svoj posao i negde u startu shvatio da nije dobro postaviti se kao strog pedagog, već da je nužno da u tom procesu obrazovanja treba da budemo jedno. Pokušavao sam da im objasnim da sam ja samo neko ko će da ih ohrabri, oslobodi i da steknu znanja koja će im u životu biti od koristi. Velika ljubav prema poslu me stvorila ovakvim.

Kao pedagog pokušavao sam deci da usadim misao o prolaznosti materijalnog blagostanja koje imaju, jer sve to u jednom trenutku realno može da nestane zbog poplava, nereća itd. Jedino realno što možemo poneti sa sobom su isključivo znanje i pamet. Sa time što imamo možemo se snaći ma gde da nas život odnese. 

- Učio sam decu da istorija nije samo niz značajnih datuma, ličnosti, događaja oni su samo formule koje će nas podsetiti na prošlost koju bi trebalo da prepoznaju u sadašnjosti. Jer ljudi na isti način kroz istoriju mrze i vole, da shvate kako funkcioniše država, društvo i pojedinac u svemu tome, da budu svesni ljudi, nezavisni i samostalni.

Profesor je sa svojim đacima učestvovao na oko 130 republičkih takmičenja i u Aleksandrovac su doneli više od 30 najviših odličja. 

- Naši đaci su dobra deca, dobri ljudi, vaspitani, mnogi su na dobrim pozicijama i sebi stvaraju budućnost kakvu žele. Moj savet im je bio da rade na sebi kao da im život zavisi od toga, smisao je u radu.

Trudio sam se da svaki čas počnem osmehom, nekom pošalicom, čak sam dozvoljavao i oni neki fazon da ispričaju. Sa osmehom i ljubavlju sve je lakše - kaže profesor koji je čitav radni vek decu učio da promišljaju i kroz znanja iz istorije donose zaključke.