Jedan od najstarijih Aleksinčana proslavio 101. rođendan! Ovo je njegova tajna! (FOTO)

Živanović živi sam od kako je pre 23 godine umrla njegova supruga Slavoljupka. Dece nisu imali, a od najbližih srodnika ima rođenu sestru, koja je 16 godina mlađa, dok su dva brata preminula. Deda Dragoljuba obilazi sestričina koja, kao i njegova sestra, živi u aleksinačkom selu Trnjane.

O deda Dragoljubu od kada je ostao bez supruge brine Aleksinčanka Suzana Tasić, a u pomoć priskaču i njena deca. Oni mu kupuju namirnice, donose obroke, počiste kuću jer je Živanović, zbog očnog pritiska, oslepeo pre tri decenije. U poslednje vreme i slabije čuje, ali ga um i dalje odlično služi.

Na pitanje kako je Živanović odgovara: "Koliko godina imam i nije loše. Ide nekako, da se ne žalim".

Iako je zakoračio u drugi vek odlično se seća svih značajnih dešavanja u njegovom životu, čak i godina kada su se dogodili.

- Rođen sam u Rutevcu, tu sam se i oženio Slavoljupkom. Venčali smo se u crkvi istog dana kada su se venčali Suzanini deda i baba. Za vreme rata, 1944. godine bio sam mobilisan, ali ne samo ja, svi mlađi muškarci iz sela su bili mobilisani. Otišli smo u Niš, tu je bilo okupljanje i tu su nas podelili na čete i bataljone. Odatle su nas poslali u Bosnu, a iz Bosne smo otišli u Hrvatsku, pa u Sloveniju. Došli smo do same granice sa Austrijom i tu su nam rekli da je rat završen. Odatle su me poslali u Vršac. Tamo sam godinu dana bio stražar u logoru - priseća se deda Dragoljub.

Informer

Nakon rata, 1948. godine, zaposlio se u fabrici nameštaja „Jelka Radulović“ u Aleksincu. U to mesto su se sa suprugom doselili i izgradili skroman dom.

- U toj fabrici sam radio do penzionisanja, 1985. godine. Za tih 37 godina koliko sam radio, nisam imao ni jedan dan bolovanja. Nikada nisam bio bolestan, a nikada se nisam ni povredio, a radili smo sa bušilicama, brusilicama, testerama... - kaže Dragoljub.

Dok je bio mlađi, kaže deda Dragoljub, volio je da sedi sa društvom u kafani i da malo više popije. Voleo je da puši i dan danas puši, ali ne mnogo. Popuši pet kutija cigareta za mesec dana.

- Imao sam jedno vreme povišen šećer pa sam jeo dijetalnu hranu, ali sad više nemam pa jedem sve što i ostali. Suzana mi kuva i sprema sve ono što i svojoj porodici. Od pre 20 godina kada su mi prepisali dijetu, jedem raženi hleb. Svakog jutra pojedem tri parčeta raženog hleba i pola litra mleka - govori deda Dragoljub.

Informer

Dodao je da odavno više nema nikakvih želja. Zadovoljan je što može sam da brine o sebi u kući, može da se sam okupa, obrije, čak i da se sam ošiša mašinicom.

Dane provodi uz radio i ni jedan dan ne propušta svoju omiljenu radio emisiju „Karavan“.

Za to što je doživeo 101. godinu ovaj vremešni Aleksinčanin nema objašnjenje, osim da su možda geni u pitanju, pošto je njegova baba po majci doživela 105 godina.