Katica iz Subotice nasmejala nas je do suza! Sa 100 godina, samo bi ovo promenila!

Vedrina i duhovitost je nisu napustili pa je naš razgovor protekao uz smeh a za jubilarni rođendan nazdravila je sa nama čašicom rakijice.

Voli da priča, a bez televizora ne može!

- Pa kad ne mogu da izađem napolje, da od nekoga čujem vesti, onda nek mi on kaže - priča nam. 

- Gledam prvo verski kalendar, pa šta donose novine, šta je poskupelo, pa šta će pojeftiniti, a gledam i serije. Ima jedna lepa, ruska - otkriva nam Katica.

Muž joj je umro odavno, dece nisu imali, ali se živo seća i svoje mladosti, udvarača, bombardovanja `41.

Informer

- Bilo je mnogo momaka oko mene. Dođe jedan, a ovaj drugi kaže "to je moja verenica", a nisam bila... Pamtim kad su bombe padale, 6. aprila. Bili smo u skloništu, u podrumu. Moja sestra je bila radoznala, izašla gore da vidi, a kad je puklo, poletela je dole! Tolika je eksplozija bila - priča nam redom...

Lekove ne pije. Nijedan! Malo jede, a na pitanje šta je boli, odgovara:

- Ništa me ne boli, sem 100 godina! Eto, to bi` promenila! Da nemam baš sto! - nasmejala nas je Katica smejući se naglas i sama.

A jedan vek, nije šala!