Nije zlo znati tuđu pesmu, zlo je ne znati svoju! Veselio se srpski rod uz Danicu u Novom Sadu

Velika sala najstarijeg pozorišta u Srba bila je prepuna, a među posetiocima bile su i mnogobrojne javne ličnosti, poput ministra odbrane i predsednika SNS Miloša Vučevića.

Informer

Кoncert je započela pesmom “Rasti, rasti moj zeleni bore”, a zatim nastavali uz pratnju publike svojim prepoznatljivim pesmama.

Kompletna publika je ustala na noge uz njenu nezvaničnu himnu crnogorskih litija, pesmu „ Veseli se sprski rode“ a mnogi su doneli srpske zastave, kojima su pozdravili izvođenje ove pesme.

Informer

- Pesma nas je uvek kroz vekove čuvala i pomogla nam da istrajemo u najtežim istorijskim trenucima. Nadam se da ćete se sa ovog koncerta svojim domovima vratiti punog srca i ponosni na vašu istoriju, tradiciju i kulturu - rekla je Danica obraćajući se publici, da bbi potom nastavila s pesmom.

Ona je postala posebno prepoznatljiva pre tri godine na litijama u Crnoj Gori, organizovanih protiv namere tadaašnjig crnogorskih vlasti i Mila Đukanovića da Srpsku pravoslavnu crkvu svede na NVO skupljača leptira.

Informer

Pesma „Veseli se srpski rode”, postala je svojevrsna himna i simbol litija u Crnoj Gori. Pre nekoliko dana, uz ovu pesmu nastupila je i naša Dejvsi kup reprezentacija u tenisu, predvođena Novakom Đoković.

Ovo je izazvalo pravu hsteriju kod domaćih srbofoba, kao i kod hrvatski ustaša, milogoraca u Crnoj Gori, ali i arnautskih terorista iz Prištine.

Inače, pesmu „Veseli se srpski rode” napisao je Daničin suprug - đakon Ivan Crnogorčević, sa kojim ima četvoro dece. Кako je u jednom intervjuu rekla, usrećuje je kada vidi toliko dece, a onda i starijih koji svim srcem pevaju tu, ali i ostale pesme tog žanra.

Informer

Danica će u četvrtak uveče održati još jedan rasprodati koncert u Srpskom narodnom pozorištu, a organizator koncerta je Kulturni centar Novi Sad.

Simbl očuvanja duha i tradicije

Danica Crnogorčević na adekvatan i veoma potreban način prkosi izazovima savremene masovne kulture, koju često odlikuju besmislene „rijaliti vrednosti“, zbog čega je njeno delo postalo simbol očuvanja duha tradicije, nacionalne solidarnosti i lepote, razume se, na prvom mestu u konkretnom muzičkom izrazu.

„Nije zlo znati tuđu pesmu - zlo je ne znati svoju“, maksima je kojom se ova umetnica vodi u životu i koja na najbolji način oslikava umetnički put koji sledi - ocenio je Bojan Panaotović, direktor Kulutrnog centra Novog Sada