Tuga! Porodica na Pešteru ostala bez kuće! Sve im izgorelo!

Ledenu noć posle požara proveli su u zgradici od dasaka, u šupi ustvari...Od uva do uva, od kuće do kuće, pukla je kao bomba vest kakva ih je nesreća zadesila. Ne zna se ni kako će ove dane prenoćiti a kamoli zimu. Zove Nele Kojović sa Bara, Mitko Baždar iz Sjenice, ljudi tvrda kova, obojica samo što ne plaču, vele, nešto se brzo mora učiniti, pomoći Marku i dečici.

Informer

Marko je od zore obletao oko zgarišta, greda koje su dogorevale. On i supruga Barla imaju Aleksandra koji je peti razred, Anđeliju u osmom, a najstarija Manojla je u đačkom domu u Kragujevcu, tamo uči Medicinsku školu...

Aleksandar i Anđelija bili su u školi kad se sve desilo, a kad su videli da od kuće nije ostalo ništa zaplakali su oboje. Žao je i dečici bilo i kuće i oca crnog kao ugarak, i majke, i igračkica i sveski, knjiga, sve što su ujutru ostavili u kući, sve je izgorelo.

- Sreća pa su deca bila u školi. Kad su došli, jedva sam ih smirio. Vide i oni šta nas je zadesilo, šta nas je snašlo. A, svi redom, ako koga u selu nismo pomogli, nikom nismo odmogli, svakom izašli u pomoć kad je trebalo, nikom ništa nažao nismo učinili. Sve žena i ja stvorili, napravili sa naših dvadest prstiju, ugrađivali ciglu na ciglu, blok po blok, namicali dinar na dinar, štedeli, borili se da živimo ko ljudi, da napreduje kuća i porodica- priča Marko.

Ni sam, veli, ne zna kako je izbio požar. On je bio u štali, u kotaru, namirivao stoku, nosio teladima žito, ništa nije slutilo na nesreću, vatra je buknula odjednom, samo je Burla zakukala izglasa, kad je Marko od štale stigao do kuće, plameni jezici već su sukljali u nebo.

Dok je kuća gorela, Marko je nekoliko puta skakao u požar da spasi ako se išta spasiti može. Izneo iz kuće nešto dokumenata, novčanik, sve drugo progutala je stihija.

Okupili su se gorštaci kod Marka, da vide šta činiti, kako im pomoći. Doneli i novca, koliko je ko imao i koliko je ko mogao. Kad će pomoći Marku ako ne sad.

- U najgore vreme me ovo snašlo. Pre neki dan bilo je snega skoro do kolena, sad je okopnio, ali će novi već za koji dan. Najgore je kako da prezimimo, u brvnarici će biti teško, dve sobice, hladno, slab krov, objekat pravljen od drveta pre dve, tri decenije, dotrajao. Najgore nam je za decu, ne znam šta da radimo, ne znam ni da li je objekat koji je izgoreo, od koga su ostali samo goli zidovi upotrebljiv, to bi neki stručnjak morao da pogleda.... Da odavde idemo, nemamo kud niti možemo, imamo stoku, krave, telad, treba to gledati- priča Marko.

Đurićima iz Krajinovića sada je hitno potrebna pomoć...