Strah od zemljotresa! Samo da ne bude ko pre 130 godina! Ovako je tada bilo baš kod Markovca i Svilajnca

Prema informacijama Seizmološkog zavoda registrovani potres bio je magnitude 4.1 jedinica Rihterove skale sa epicentrom u regionu Petrovca na Mlavi. Ubrzo potom dogodio se još jedan slabiji, od 2,4. 

Meštani Oreškovice i Kušiljeva kažu da je bio jači potres i navode sasvim sigurni kao da su prvo čuli grmljavinu pre nego što se sve zatreslo.

- Prvo se čulo kako grmi nešto, a onda se zatreslo. Ljuljalo je dobrih par sekundi. Ovo, vata zalet izgleda. Nisam ni spavala više. Neka nam je Bog u pomoći - prenose svoje utiske na društvenim mrežama stanovnici desetine sela. kreat

I u  Kragujevcu se jutrošnji zemljotres osetio, kažu, na neki "čudan način".

- Kao da se negde duboko ispod kuće desila eksplozija - opisuje svoj doživljaj Ljubica iz Zelengorske ulice, a njen komšija dodaje:

- Ja sam bio budan. Baš sam kuvao kafu. Odjednom, kao da sam pola metra propao. Ništa nije izgledalo kao zemljotres. Baš nekako, neobičan udar. 

Informer

Slušajući stručnjake da posle jačeg potresa sledi više slabijih, mnogi ne kriju zbunjenost što njihov intezitet sada varira, a neki su se podsetili da je najjači potres bio baš u širem području Pomoravlja pre 130 godina.

- Zemljotres se dogodio na Veliku subotu 27. marta 1893 u 14.45.. Po obimu je obuhvatao centralnu Srbiju, zapadnu Bugarsku, Kosovo i Vojvodinu. Trajao je 40 do 45 sekundi. Za kratko vreme usledio je još jedan jači zemljotres. Potresi su se događali sve do večernjih časova u razmaku od jednog sata...- pisao je o tome mr Dobrivoje Jovanović. 

Centar potresa je prema dokumentima iz Istorijskog arhiva u Jagodini, bio na prostoru između Morave i Resave...

U dokumentu "Zemljotres u Pomoravlju 1893" dr Jovanović opisuje zemljotres u Svilajncu.

- Stanovništvo čije su kuće popucale boravilo je u dvorištima, a neki i u brdima. Prve pukotine javile su se na drumu od Markovca prema Svilajncu, široke jedna do dva centimetra. Na nekim mestima kroz te pukotine izbijala je voda izmešana sa peskom. Pravac pukotina kretao se pravcem severozapad-jugoistok a neke su sa tim pravcem činile prav ugao. Dužina i jednih i drugih iznosila je više stotina metara. Pesak koji je izbijao bio je zelenkasto sive boje...

Slično je, prema ovom zapisu bilo i u Ćurpriji.

- Prilikom zemljotresa pukla je zemlja u dužini od oko sto metara. Iz pukotine je izbijala voda i neka masa olovne boje, nalik na pesak, i masa žute boje, koja je izgledala kao pepeo...