(VIDEO) Neobičan doček za patrijarha Porfirija na Kosovu! Pogledajte šta je dobio na poklon!

U ime svih meštana s posebnim poklonom dočekala ga je u staroj narodnoj nošnji Jasmina Savić i obratila mu se na lokalnom dijalektu (pogledajte u videu).

- Moj govor je bio mešavina srečanskog, odakle mi je majka, zatim podrimskog, odnosno, dijalektom koji se govori u Orahovcu i Velikoj Hoči, odakle mi je otac, kao i prizrenskog, gde mi je mesto rođenja i gde živim- kaže za Informer Jasmina Savić i dodaje da je imala veliki blagoslov i ogromnu čast da ovako dočeka srpskog patrijarha. 

Cvet čuvarkuću u saksijici sa zemljom, darovala mu je uz želju da ga podseća na dečanske vinograde, na izvore Zočišta, na zvona svih naših crkava...

Informer

Ona je nadahnutim rečima, nerazumljivim mnogim u drugim delovima Srbije, posebno govorila o simbolici cveta čuvarkuća, a koji su meštani Velike Hoče poklonili patrijarhu.

Informer

- Patrijarhu naš, Bog da Ti dade zdravlje, nafaku i berićet, aerljija da Ti je vizita i samo za dobro da se s'biramo, neka znaet svi, mi ne se micamo odovde - poručila je na kraju na dijalektu kako svi Srbi govore.

Informer

U svojoj besedi patrijarh Porfirije se najpre zahvalio na rečima dobrodošlice u ime, kako je kazao, svih ovde sabranih. 
- Vaše reči nisu samo reči starog dijalekta, nego su reči istinite. Za vreme blažene uspomene patrijarha Pavla 1985. godine zamonašen sam u manastiru Dečanima i od tada do danas postoji neraskidiva duhovna i svake druge vrste veza ne samo sa Кosovom i Metohijom, kao pojmom, nego, pre svega, sa vama, konkretnim ljudima koji ovde živite. Iz tog razloga, kad god dođem na Кosovo i Metohiju osećam se kao onaj sin iz priče o bludnom sinu koji se posle mnogo lutanja kroz razne zemlje vratio u Očev dom. Dakle, svaki put kad dođem ovde imam doživljaj da sam se vratio u Očev dom - kazao je, pored ostalog, patrijarh Porfirije.

Patrijarh je mališanima koji su ga dočekali ispred crkve u Orahovcu uručio je skromnu novčanu pomoć i ikonice, a oni su uzvratili pesmama orahovačkog kraja, božićnim čestitkama i ikonama koje su sami osmislili i nacrtali.