Šta je poslednji kraljev podrumar poručio u pismu iz Kanade? Šumadija među deset vinskih regija Centralne i Istočne Evrope

Adut za posetu ovoj regiji, kako je navedeno u objavljenom članku, jeste njen veliki vinski i turistički potencijal, kao i istorijski značaj vinske Šumadije.

- Šumadija nije najvažnija vinska regija u Srbiji. Nije ni najveća. Nije ni najpoznatija, niti sa najdužom istorijom. Možda nije ni najlepša. U blizini nema velikih gradova. Beograd je udaljen 70 kilometara, ali se brdskim putevima sporo vozi. Pa ipak, većina Srba je privržena Topoli i Oplencu. Zašto? Tu je kralj Petar I osnovao vinariju, pored koje se nalaze i velika crkva i mauzolej, stvorivši mesto za svojevrsna hodočašća tokom kojih možete posetiti i nekadašnju kraljevsku vinariju - piše u tekstu urednika sajta Danijela Erčeja.

Dodaje se da je "recept" za čuvena vina tog vremena sačuvao poslednji vinar i preneo ga na prvu privatnu vinariju koja je pokrenuta posle promene režima, "Aleksandrović".

Podsećamo na tu istorijsku priču, o kojoj je i vlasnik vinarije Božidar Aleksandrović, detaljno opisao u intervjuu za vino.rs.

Informer

- Pošto je kraljev vinograd i vinarija tih tridesetih godina 20. veka bila avangarda razvoja vinarstva u čitavoj Srbiji i kraljevini Jugoslaviji, sasvim je logično da su moj pradeda Miloš i deda Aleksandar nova saznanja dobijali upravo iz Kraljeve vinarije, budući da su se družili sa kraljevim vinogradarom Živanom Tadićem. On im je pričao o tome šta radi, prenosio nove tehnologije proizvodnje, nove načine sumporisanja i vremenom su se sprijateljili. Potom dolazi Drugi svetski rat, gospodin Tadić emigrira u Kanadu pedesetih godina i nikada se u zemlju nije vratio. Sa sobom je poneo originalni rukopis, recepturu o spravljanju vina i pravljenju elitnog vina Trijumf, najboljeg u kraljevom podrumu, sa originalnim sortnim sastavom i tehnologijom koja je tada rađena. Kad je gospodin Tadić, od svog rođaka Šilje Tadića, čuo da je unuk Aleksandra Aleksandrovića, Božidar, završio Poljoprivredni fakultet i počeo proizvodnju svog vina, to ga je dirnulo i, kao u nekom filmu, zapakovao je svih 111 stranica recepta, stavio ih u koverat i sa jednim kratkim pismom poslao uz zahtev da se receptura meni uruči - ispričao je Aleksandrović. 

- Njegova želja bila je da nastavim ono što su kralj Aleksandar i on započeli uz tehnologa, Nemca Otoka Beja, koji je stvorio Trijumf. Odmah sam bio svestan šta imam u rukama i krenuo da radim na tome - dodao je Aleksandrović.

Ko god dođe u ovu vinariju može da pogleda kako izgleda original recepta koji je Tadić poslao i za Trijumf se i danas, kako je rekao, primenjuje identični sortni sastav iz 1932. godine, uz modernu tehnologiju.