Ne spavam, vatra mi je stalno pred očima! Dete je moglo da nam izgori. Marija i Denis sa sedmoro dece u požaru ostali bez ičega

- Život nam se okrenuo da još ne možemo da se oporavimo od šoka. Hvala Bogu što smo svi živi. Požar je izbio zbog loših instalacija dok smo spavali. Starije devojčice su bile kod kumova u Grljanu a ko zna šta bi se desilo da naš Dušan nije osetio dim i počeo da vrišti i da nas doziva. Dete je iz sobe utrčalo u kupatilo, a Denis je jedva puzeći uspeo da dođe do njega. Strašno! Ne spavam, vatra i dim su mi stalno pred očima, a znam da zbog dece moram da budem jaka - drhtavim glasom priča nam Marija. 

Podigla je Nađu (17), Nedu (15), Nevenu (13), Nikolinu (10), Dušana (7), Aleksu (3) i Unu koja ima 13 meseci...
- Nikada nisam ni od koga ništa tražila. Uvek sam radila, imam baštu, sadim sve da imamo za svoju decu. Sama sam ih rodila i borimo se za njih. Sada smo došli do toga da moramo da molimo, jer nemamo ništa - očiju punih suza nastavlja.

Denis nadniči i zarađuje radeći fizičke poslove. Sve prethodne dane radio je barabar sa ljudima koji su došli da pomognu u rašćišćavanju kuće da bi obnova mogla da počne što pre.

Prvi su im u pomoć pritekli komšija i porodični prijatelj Velisav Jovanović i njegova supruga. Primili su ih u svoju kuću, kažu, dokle god bude njima potrebno ostaće sa njima.

- To su dobra deca. Sirotinja. Živeli su u Grljanu pod kirijom a onda je Marija podigla kredit i kupila ovu staru kuću koju su sami uspeli da srede. Ta noć je bila strašma. Malu Unu, moju ljubimicu, doneli su u pampersu. Tuga - kaže Velisav.
Stanojevićima je Gradska uprava poslala majstore da pomognu da se zgarište očisti. Zaječarski crveni krst im je obezbedio sve što im je hitno bilo potrebno čak su se i Nađini drugovi i drugarice iz Ekonomsko-trgovinske škole, organizovali da prodaju svoje proizvode da bi pomogli njenoj porodici...

Stanojevići se nadaju da ima dobrih ljudi koji će im pomoći da se vrate u svoju kuću...