Kakva je to riba bila! Kragujevčanin podelio sećanje iz mladosti! Da se smeješ il' da plačeš?

Jedna priča sa društvenih mreža, privukla nam je pažnju...

- Kako si?

Kaže da je super. Živi sa majkom, zaglavila u nekoj firmi. Nije se udavala. Veli, nije naišao onaj pravi...

Informer

Kakva je to riba bila! Trčao sam za njom par godina, izjavljivao ljubav, pisao stihove, donosio cveće i kolače. Ma nije me ... ni za suvu šljivu. Pita ona mene kako sam šta radim...

- Dobro sam, živim, a mislim u sebi, preživljavam.

- I dalje si u formi, zgodan si i lepši nego u mladosti. Treniraš nešto?

- Ma, pomalo, kada se stigne. Pazim se hrane.

Jedem govana pomislih u sebi. Dok joj učtivo odgovaram, oči mi lutaju i traže sve one zavodljive obline, čvrste i oble grudi nabrekle ispod košulje, duge vitke noge i vrele usne slađe od bogojavljenske vodice.

- Mogli bi se videti. Neko piće ili tako nešto - predloži ona meni i prekide moju pretragu njenog tela. - Sećaš se kako si trčao za mnom, koliko si često dolazio ispred moje zgrade da mi daješ poklone, govoriš stihove Pere Zupca i izjavljuješ ljubav. Uvek sam se divila tvojoj volji i upornosti. Simpatičan si bio. Da li si još uvek onako uporan. Da li ti se još uvek sviđam ili te je želja napustila? Jesu li ono stvarno bili stihovi Pere Zupca? 

Nasmeših se... "Sada me zoveš na piće i nudiš se, a kada si me odbijala ismevala i ubijala u meni svaki atom iskrene ljubavi bilo ti je smešno. Još kada sam saznao da si svima redom delila šakom i kapom, e, to me je dotuklo" - prenuh se iz tih misli, pa nastavih naglas: 

- Naravno, javi se pa ćemo se dogovoriti. Pozdravismo se sa istim onim osmesima na licima sa početka susreta. Naglo se okrenula i pošla niz ulicu.

Stajao sam još neko vreme i gledao u nju i njenih 110 kg dok se polagano udaljavaju pa pomislih: Kakva je to riba bila!
Autor je Nebojša Kovač iz Kragujevca