"Osetila sam da mu se nešto desilo". Anica 25 godina tuguje za bratom

Tugu za rođenim bratom Miodragom Gladiševim, Anica Drinjak nosi kao težak krst već 25 godina.

Informer

- Dogodilo se pet minuta do 20 časova. Niko nije mogao da nam javi, za njegovu smrt saznala sam tek sutradan. Na razne načine pokušala sam da dođem do informacija. Ne dao Bog nikome. To čovek oseti, verujte. U 19.50 časova, suprug i ja sedeli smo u sobi. Odjednom sam skočila sa kreveta. Nešto u meni se dešavalo, bilo mi je nelagodno. U stomaku sam osećala neku nelagodu. Ni sama nisam znala šta mi se ešava. Šetala sam po sobi nervozno. U 20 sati i 15 minuta na TV-u objavili su da je bombardovana Kuršumlija - uz bolan uzdah priseća se Anica.

Informer

Sa velikim žalom priča o pogibiji brata koji je radio kao referent u Garnizonu u Kuršumliji, na koji su pali prvi projektili tokom NATO avijacije. Usmrtili su 11 vojnika i oficira, a 27 ih jeteže i lakše povređeno.

- Posle mesec dana, otišla sam lično na mesto pogibije brata. Spuštala sam se u to sklonište uza zid, niz pomoćne merdevine. Prizor je bio tragičan, sve je ostalo onako kao i kada se nesreća dogodila. Zatekla sam sto i sedam stolica gde su sedeli. Ispod toga je bila beretka koja je pala, kamenje rasuto na sve strane...U tom skloništu su bili paviljoni za generale-pukovnike Nebojšu Pavkovića, Vladimira Lazarevića...- priča Anica.
Miodrag Gladišev posthumno je odlikovan, a njegove kolege iz garnizona Kuršumlija, svake godine dolaze da mu odaju poštu.

Kod spomen obeležja "Tuga" u Kikindi, postavljenom 2018. godine, na 19-godišnjicu Nato agresije, uklesana su imena 37 boraca koji su poginuli i nestali u ratovima devedesetih, dok su petorica Kikinđana stradala 1999. godine. Bili su to vojnici, policajci, nečiji rođaci, prijatelji, saborci..