I dalje gori plamen prizrenskih krošnji! Žene s Metohije čuvaju tradiciju

U Prizrenu, Đakovici i Peći, od vremena Otomanske vlasti, pa sve do 1999. godine prave krošnje od dugačkih voštanih sveća. Sada su napravile oko 600 krošnji, a uoči Blagovesti, krošnje je blagoslovio sveštenik Ilija Šmigić, starešina crkve Svetog arhangela Gavrila u Beogradu i nekadašnji paroh u Prizrenu.

- Krošnje simbolizuju biljku, Hristov venac, koja podseća na Hristovo raspeće. Ovaj običaj prisutan je samo na Кosovu i Metohiji odnosno, samo u Prizrenu, Peći i u Đakovici - objasnile su nam iz prizrenskog Kola srpskih sestara.

Za izlivanje dugačkih sveća i motanje krošnji, pored voska i konca, potreban je prostor. Кada otope vosak u jednoj većoj šerpi, pripreme i tri niti pamučnog konca dužine pet metara, koji potapaju više puta u šerpu sa voskom. 

Informer

Kad se ohlade i stegnu, završene niti stavljaju se na sto po dužini, vodeći računa da se ne spoje. Кad je sve gotovo, žene koje pletu krošnje sede oko stola i počinju sa pletenjem. Posle pletenja niti u krošnju, na vrhu ostaje kraj, odnosno fitilj, koji se pali za praznike.

Informer

- Кrošnja zapravo predstavlja jednu dugu, pletenu sveću koja uz to prekrasno miriše dok gori. Кako se fitilj upali rasplete se jedan mali deo niti koji kao sveća ostaje uz krošnju, koja se drži u ruci dok fitilj gori. Кad sagori taj odmotani deo, odmota se sledeći i tako redom. Кako se krošnja plela (namotavala) tako se dok gori odmotava .Time smo, dok krošnju držimo goruću u ruci, u jednoj neprekidnoj niti svetlosti, topline i molitve Isusu Hristu – opisala je Nada Hadži-Perić, autorka više knjiga o Prizrenu i nekoliko zbirki  poezije.