Tačan broj poginulih ni danas se ne zna! Obeležen dan najveće smederevske tragedije

- Detonacija je bila strahovita, grad je utonuo u potpuni mrak, vazduhom su leteli delovi vagona,
železničke stanice, kamenje, čak i ljudska tela – opisao je u knjizi "Od onih koji su ostali" autora
Slavka Domazeta, David Stevanović, koji je u to vreme radio kao telegrafista na smederevskoj
železničkoj stanici.
Bio je četvrtak, pijačni dan. Blagajna Banske uprave u Smederevu isplaćivala je zaostale tromesečne plate. Učenici Gimnazije došli su po svoja svedočanstva. Voz br. 4714, koji je iz Smedereva išao za Malu Krsnu i Požarevac, zbog velikog broja putnika koji su ulazili i u teretne vagone, nije krenuo sa stanice po redu vožnje u 14 časova i 12 minuta. Kašnjenje od dva minuta bilo je kobno za sve koji su se u 14.14 , u trenutku eksplozije, nalazili u njemu i oko njega.

Informer

Kako je navedeno u nemačkim vojnim izveštajima, prvi prasak čuo se kod glavne kapije Tvrđave, nakon čega je izbio požar koji se brzo raširio. Usledila je odmah i druga, pa treća, najsnažnija eksplozija, kada je celo skladište eksplodiralo.

Ni danas nema pouzdanih činjenica o uzroku. Sigurno je samo da je 70 odsto svih kuća više-manje uništeno pod snažnim udarom velike snage, koji je u samo nekoliko sekundi, odneo gotovo ceo grad. Potres se osetio u prečniku od 50 kilometara, a oštećenja su bila vidljiva na objektima udaljenim i do 10 kilometara od mesta koje je Nemcima služilo za čuvanje zaplenjenog oružja i municije iz Kraljevine Jugoslavije.

Ni masivne zidine najvećeg ravničarskog utvrđenja u Evropi nisu odolele. Prema nemačkim vojnim dokumentima, u Smederevskoj tvrđavi nalazilo se oko 374 tone TNT-a u buradima, 2800 tona municije svih vrsta sa 172 tone eksploziva i baruta i 425.000 upakovanih detonatora. Komisija za utvrđivanje štete od eksplozije 27. jula 1941. načinila je belešku o razaranjima, prema kojoj je, od ukupno 2.488 zgrada i kuća u Smederevu bilo samo 25 neoštećenih, dok su 142 potpuno srušene.
- Bila je to sigurno najveća tragedija koja je pogodila srpski narod od Aprilskog rata i
uspostavljanja nemačke okupacione uprave u centralnom delu Srbije, ali i u Drugom svetskom
ratu uopšte. Veliki broj poginulih, čiji tačan broj verovatno nikada nećemo doznati, opterećuje i danas. Izuzetno je veliki i broj teško i lakše ranjenih, psihološki traumatizovanih za čitav život, a urbano jezgro varoši potpuno je devastirano – kaže Milan Lazić, viši kustos istoričar Muzeja u
Smederevu.
Prema najpouzdanijim procenama broj poginulih je između 600 i 1.200, a lakše i teže povređenih bilo je nekoliko hiljada, u Smederevu, koje je u to vreme, prema nemačkim izvorima, imalo oko 13.000 stanovnika.

U zajedničkoj grobnici sahranjeno je 485 poznatih i oko 250 neidentifikovanih žrtava petojunske eksplozije. Samo nekolicina putnika voza čiju je kompziciju činilo 25 vagona je preživelo. Među stradalima je bilo i 17 glumaca Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, koji su prethodne večerili igrali predstavu u Smederevu, kao i sin jedinac budućeg predsednika srpske vlade, Milana Nedića, sa trudnom suprugom. 

Mnogo je različitih interpretacija uzroka tragičnog događaja – od toga da je reč o sabotaži komunista, do spekulacije da je nemačko skladište municije u vazduh digao ni manje ni više nego lično Mustafa Golubić, koji je viđen u Smederevu uoči eksplozije, a koga je Gestapo uhapsio 7. juna u Beogradu, i ubrzo nakon toga streljao. 
- Na osnovu dosadašnjih detaljnih istraga i brojnih protokolarnih ispitivanja, nije bilo naznaka da
je do eksplozije došlo zbog sabotaže. Štab Komande 2. armije je pretpostavio da je uzrok eksplozije samozapaljenje sunčevim zracima – navedeno je u izveštaju Šefa generalštaba 2.
Armije Vermahta.

Kuriozitet je i da je Smederevo jedini grad u Srbiji obnovljen tokom rata. Samo dve nedelje nakon tragedije formiran je Odbor za obnovu grada i zbrinjavanje izbeglica, na čijem je čelu bio Dimitrije Ljotić. Obezbeđena su značajna novčana sredstva radilo se planski, a arhitektonska
obnova izvedena je u tradicionalnom srpskom stilu. Ipak, nad celokupnim poslom ostala je senka
uticaja vođe Jugoslovenskog Narodnog narodnog pokreta Zbor, koji je poziciju koristio za
realizaciju svojih političkih ciljeva.