Ovo se dešava jednom u 100 godina! Sudbinu zapečatili na Suvoj planini

Ima onih koji se sećaju kada je pre 14 godina sa litice u ambis pala planinarka Tatjana Rašević (28) iz Beograda. Akcija spasavanja koja je usledila, na sreći bila je uspešna, a onda se dve i po godine kasnije, na Tremu, najvišem suvoplaninskom vrhu, Tatjana udala za svog spasioca, planinara Nenada Podovca!

Tatjana, ekonomista po struci i Nenad, profesionalni vojnik, u međuvremenu su postali roditelji trojice dečaka, Nikolaja (10), Lazara (8) i Bogdana (5), koji poput svojih roditelja obožavaju planinarenje.

Tanja je bila na ivici smrti

Tatjana, nekada Rašević, sada Podovac podsećajući se nesrećnog događaja, danas kaže da je subina umešala svoje prste i kada je preživela pad sa litice i kada je spašena iz snežnog ambisa.

- Tog februara 2010. godine bila sam jedan od oko 850 učesnika zimskog uspona na Trem, koji se nalazi na 1.810 metara nadmorske visine. Otišla sam na uspon sa planinarima iz Beograda koje nisam najbolje poznavala, ali sam se nadala da ću se u Donjem Dušniku, odakle je uspon kretao, naći sa tadašnjim momkom iz Skoplja. Međutim, on nije došao tako da sam na planinu krenula sa ostalim planinarima. Bio je to moj prvi uspon u zimskom periodu i vrlo često sam stajala da se odmorim i zbog toga mi je u jednom trenutku, na 1.600 metara visine, kolona odmakla i ostala sam sama na stazi - priseća se Tatjana.

Informer

Prema njenim rečima, vreme je bilo veoma loše, duvao je jak vetar, padao je sneg i vidljivost je bila veoma smanjena, ali je ona ispred sebe ugledala snežne strehe na litici, upravo onakve kakve je videla na sajtu planinarskog kluba "Železničar" iz Beograda, čiji je bila član.

- Poželela sam da imam jednu svoju takvu fotografiju i skinula sam rukavicu da bih iz jakne izvukla torbicu sa foto-aparatom. Međutim, čičak torbice se zakačio za jaknu i dok sam pokušavala da ga otkačim vetar mi je oborio rukavicu na zemlju i oduvao je na samu ivicu strehe. Pošla sam korak, dva napred da je dohvatim, svesna rizika da ne vidim dobro gde se završava tlo, a gde počinje snežna streha. Pod mojom težinom i težinom ranca koji sam nosila, sneg pod mojim nogama se "polomio" i propala sam u ambis - priča Tatjana.

Letela je, kaže, dvadesetak metara pre nego što je pala na zemlju, ali je srećom pritom izbegla udarac u neku od vertikalnih stena.

- Padala sam zajedno sa čitavom tonom snega koja se odlomila, a na tlo sam udarila desnom stranom tela i pritom sam polomila šest rebara, a tri su mi naprsla, povredila sam zglob na šaci, koleno i mišić zadnje lože. Posle pada kotrljala sam se zajedno sa velikim rancem još 50 metara, pod nagibom od 70 stepeni, ali se srećom na mom putu našlo drvo i zadržalo me. Osetila sam da sam se zaustavila, ali mi je neka belina bila pred očima. Shvatila sam da mi je glava u snegu i da sam okrenuta naglavačke. Polako sam izvukla glavu i ruke iz snega, uhvatila sam se za drvo i pažljivo se sela, da ne bi skiznula u ambis ispod drveta - nastavlja Tatjana sa gotovo istim uzbuđenjem kao nekad, kada je prepričavala ovaj dan pre skoro 15 godina.  

Prema njenim rečima, otprilike pola sata nakon pada po nju su došla tri spasioca, među njima i njen sadašnji suprug Nenad! Počeli su da se spuštaju sa planine koja je trajala skoro 11 sati, od 13.30 do ponoći, kada je na kraju primljena u niški Klinički centar.

Informer

- U momentu kada sam propala kroz snežnu strehu, čula sam da je neko viknuo "ne", tako da sam bila sigurna da me je neko video. Pokušala sam da viknem "u pomoć", ali nisam mogla da udahnem. Smogla sam snage da mobilnim telefonom pozovem oca i momka iz Makedonije i kažem im da sam pala, ali od šoka nisam mogla da se setim imena vodiča sa kojim sam došla na Suvu planinu. Kada su do mene došli prvi planinari, među njima i Nenad, bila sam dovoljno dobro da sa njima razgovaram. Posle njih došli su sa nosilima spasioci iz Gorske službe spašavanja i započelo je mučno spuštanje niz planinu ka selu Kosmovac. To selo je najbliže litici sa koje sam pala, ali  u tom delu planine nije bilo staze, a nagib je veliki - opisuje živo Tatjana.

Posle tri dana lečenja u šok sobi KC Niš i tri dana na odeljenju grudne hirurgije, otišla je za Beograd na dalji oporavak koji je trajao puna četiri meseca.

Informer

Posle ovog događaja, u naredne dve godine, upoznala je lično ili putem Fejsbuka većinu ljudi koji su učestvovali u njenom spašavanju, ali ne i Nenada.

- Nešto me je vuklo da mu se javim i zahvalim se što mi je spasio život. Poslala sam mu poruku preko Fejsbuka i počeli smo da se dopisujumo 1. aprila 2012. godine. Oboje smo u to vreme bili u drugim vezama, ali smo se nekako zbližili. Nismo se lično upoznali sve do jula kada me je pozvao da dođem u Niš kako bi zajedno izašli na Trem. Došla sam u Niš u petak, a u subotu smo krenuli na Trem. Kada smo bili na samom vrhu rekao mi je da ostavim ranac, podigao na leđa, odneo do kamena koji označava vrh i tu zaprosio. Bila sam zatečena, pitala sam ga kako to odjednom, a on je rekao: "Dovoljno ono što smo zajedno preživeli na planini i to što se dopadamo jedan drugom - priča Tatjana s osmehom.

Dodala je da su na predlog novinarke Gordane Anastasijević, koja je pisala o njima, i onome što im se dogodilo na Suvoj planini odlučili da se venčaju na Tremu.

- Taj uspon bio je trodnevni i mi smo najpre u petak otišli do vrha Divna Gorica, a onda smo planinskim grebenom u nedelju došli do Trema. U svatovima su nam bili ljudi koji su se prijavili za tu planinarsku akciju, a na vrhu su nas čekali novinari, matičar iz opštine Gadžin Han koji je na Trem na leđima doneo matičnu knjigu tešku 15 kilograma i direktor Turističke organizacije Gadžin Han koji nam je doneo sliku.

Bio je tu i novinar Zoran Marjanović koji je organizovao da po silasku sa planine prvu bračnu noć provedemo u planinarskom domu na Bojaninim vodama, a zahvaljujući njemu dobili smo i na poklon od jedne agencije odlazak na medeni mesec - istakla je Tatjana.