Da li ste znali ovo o Belom anđelu?

Na fresci je predstavljen arhangel Gavrilo raširenih krila, obučen u beli hiton kako sedi na velikom kamenu i usplahirenim ženama prstom ukazuje na Hristovog grob. Deo je kompozicije "Mironosnice na Hristovom grobu" i smatra se da je delo nepoznate grupe grčkih ikonopisaca.

Manastir Mileševa je dom Belog anđela, smatra se od 13. veka, otkad je kralj Stefan Vladislav podigao ovu svetinju između 1234. i 1235. godine.

Za vreme turskih osvajanja, freske u manastiru su pretrpele ogromnu štetu, kada su preslikavane drugim motivima, a tek 400 godina kasnije, pri obnovi manastira, Beli anđeo se ponovo "ukazao".

Ova freska se smatra remek-delom srednjevekovne umetnosti i postala je sinonim za nadu, spasenje i čuda.

A kad vas pogleda...

Ono što posebno intrigira sve one koji su bar jednom bili pred Belim anđelom u Mileševi osim blaženstva jeste i osećaj, da svakog posetioca gleda direktno u oči, bez obzira na to iz kog ugla se posmatra.

Ova srednjevekovna freska iz manastira Mileševa najdraža je i Časlavu Coliću, jednom od poslednjih profesionalnih kopista fresaka u Srbiji, koji se time bavi tri decenije.

- Beli Anđeo je verovatno najvrednija srpska srednjovekovna freska. To je srpska Mona Liza. Često upoređujem Belog Anđela sa Mona Lizom, koja je doduše mnogo kasnije urađena.

Informer

Tajna popularnosti Mona Lize je u njenom zagonetnom osmehu, a Belog Anđela u pogledu - ispričao je Colić. 

- Taj trenutak koji je "uhvaćen" u njegovim očima, to je najveća vrednost Belog Anđela, taj zagonetni pogled koji govori da je Hristos vaskrsao - objašnjava Colić.

Za naše srednjovekovno freskoslikarstvo, koje se izučava na akademijama širom sveta, kaže da je preteča renesanse.