Ko ovde prenoći u Guči, mož' da nađe ljubav za ceo život! Pet parova se tako venčalo!

U jednom od takvih kampova, kod čuvenog Maria, do ponedeljka nema fajronta. Za više od 15 godina kako kamp postoji, u njemu se upoznalo pet parova, koji su završili ispred matičara.

Svi su se upoznali u kampu u Guči, a trenutno su tu gosti iz Italije, Poljske, Nemačke, Brazila, Belgije, Bugarske, Francuske, Švajcarske. Na prste jedne ruke, tvrde, mogu se nabrojati zemlje iz kojih nisu imali goste. 

- Najzanimljivija priča je dvoje mladih iz Finske. Oni su pre nekoliko godina došli u Guču i da kažem, odseli u našem kampu. Ispostavilo se da su iz istog grada, čak i iz istog kvarta. Nikada se ranije nisu sreli. Venčali su se dve godine kasnije, i ponovo bili naši gosti – priča Ivan, kod kampera poznatiji kao vredni Mario.

Na temu venčanja kamperi su pretprošle godine organizovali parodiju pravog venčanja. U kampu su imali mladu i mladoženju, kuma i starog svata, a kamperi su se odlično snašli i u ulogama popa i matičara.

- Pre tri godine sam u kampu upoznala Lensa iz Nemačke, a venčali smo se godinu dana kasnije. Ponovo smo došli u Guču i verujem da ćemo još dugo dolaziti – kaže Brazilka Himena Ruiz, koja je ustvari prvi put u Dragačevo došla s namerom da tu sretne i upozna Gorana Bregovića, čiji je veliki fan.

Informer

Ove godine u kampu kod Maria je oko 100 ljudi, a većina je tu došla zahvaljujući Čačaninu Vladimiru koji je Sabor iskoristio da dodatno zaradi. Pošto govori tri jezika, on se pre 15-ak godina dosetio da strance sa autobuske stanice u Čačku prevozi na Sabor. Svi koji su ga pitali za smeštaj, preporučio im je kamp, koji pripada njegovom bratu Mariu.

-  Ostvario sam prijateljske odnose sa svima koje sam vozio. Jedni drugima čestitamo Novu godinu i Božić, više od polovine su stalni gosti. Imali smo raznih dogodovština, stranci vole našu gostoljubivost i nikada niko nije otišao nezadovoljan, zato se i vraćaju – priča Vladimir, ratni vojni veteran bez zaposlenja.

Informer

Kaže da je jedne godine devojci iz Holandije, koja je ispred glavne pozornice izgubila dioptrijske naočare, usred noći išao da moli vlasnicu apoteke da mu proda sočiva, bez kojih gošća ne bi mogla da se kreće.

-  Svakog Sabora kupim poveći broj autobuskih karata za Beograd, jer je to svake godine problem pa zbog toga su ranije kasnili na avionske letove. Stranci cene našu brigu za gosta – priča Vladimir.