Stevica je najstariji aktivni košarkaš u Evropi! Posao ga odveo na zapad, ali bez sporta i Srbije ne može!

Nedavno je kao član veteranske reprezentacije Srbije, u Pezaru, u Italiji, osvojio srebrnu medalju, a kako kaže, još ne razmišlja o oproštaju. 

- To je nešto što se ne propušta! Prošlog leta sam bio na Svetskom prvenstvu u Argentini, ove smo osvojili srebro u Italiji - priča Stevica, koji i u sedmoj deceniji života, još igra aktivno u trećoj košarkaškoj ligi Luksemburga, za ekipu "Basket Eš".

- Sledeća sezona će mi biti 48 seniorska. Počeo sam kao klinac u Mladosti iz Bele Palanke 1975. godine, igrao u Pirotu, Studentu i Ergonomu iz Niša, novosadskim klubovima NAP i Radnički, a onda u inostranstvu za Alikante dve godine, pa onda u Holandiji, Nemačkoj, Parizu, Švajcarskoj - naglašava Stevica, uz napomenu da je od 1993. godine trener i košarkaški sudija.

Aktivan i omiljen u svom klubu, osim košarke i svakodnevnih obaveza na poslu, sa 62 pune godine bavi se i aero jogom i trenira tri sata svakog dana sem nedeljom.

- Diplomirao sam mašinstvo i stekao doktorat, a od 1999. godine, kada sam prihvatio ponudu koja se ne odbija iz inostranstva, postao sam ekspert za železničke konstrucije i doskora bio jedini priznat iz Srbije, a imam i svoj broj setifikata što je retkost među stručnjacima ovog ranga - kaže Stevica.
Pre odlaska, do 1999. godine radio je na železnicama u Novom Sadu i Beogradu, a onda u Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Holandiji...Jedan od važnih uslova da prihvati posao u nekoj od ovih zemalja, bio je da prethodno pronađe klub za koji će igrati košarku!

Mada nema te informacijie ili podatka o vozovima, najsavremenijim prugama i železnicima, koji Stevica iz cuga neće znati, jer sve prati, kako se to kaže, srce će ga uvek vući u Novi Sad, gde mu živi porodica.
  Redovno sam u kontaktu sa najmilijima. Sin i ćerka su mi najveća podršku u svemu što radim i jedva čekam slobodan trenutak da sam sa njima - dodaje Stevica, veliki zaljubljenik u vozove i košarku.