Foto: Z. G./Ataimages/Wikipedia/Informer
Srbija
Deda Obrad iz Kremana predvideo život poznatim pevačicima, a omanuo u datumu svoje smrti! Evo kako se to desilo!
Struže drva, neguje cveće oko kućice i sa svojim mačkom Markom i dve kuce šeta po dvorištu. Bistre glave i očiju iz kojih zrači dobrota, dočekuje svakog posetioca vodom i ratlukom, rad je i da skuva kafu...
Željan društva, pristade da nam ispriča svoju životnu priču i kako se desilo da se "prevario" sa datumom sa spomenika!
- Bilo je to 1976. dok sam kao železničar radio u Požarevcu. Otvoriše se vrata i dođoše dve žene u crnom. Pitam ko je i one se predstaviše. Veća je bila Bogorodica, a manja Sveta Petka. Rekoše mi da ću se za tri godine preseliti u Užice, da ću živeti lepo i umreti 2023. godine, kao i da će me sahraniti predsednik opštine – priča Obrad.
Sve se skoro ostvarilo, dodaje.
Informer
- Dobio sam posle tri godine službu u Užicu i stan, a znam i to da će me sahraniti predsednik opštine. Bratanici moje žene sam ostavio stan, a ona se posle dala u politiku i sada je postala predsednica opštine Sevojno. I ona se stvarno lepo brine o meni. Evo, moj frižider je uvek pun, samo da podgrejem i pojedem. A po tom mom viđenju, na spomenik sam uklesao i godinu kada ću umreti – kaže Obrad.
A ima objašnjenje zašto nije umro prošle godine.
- Trebalo je da umrem prošle godine. Tri meseca pred moju smrt sedeo sam na klupi i kod mene dođe moj otac. Kaže mi: "Čuo sam da si bolestan, pa došao sam da te obiđem". Dok mi to on priča, na kapiji stoji majka i sve rukom pokriva oko. Ja ga pitam: "Ćale, što ono majka drži ruku na oku?", a on meni ljutito odgovora: "Ja sam je udario!" To me nešto pogodi i rekoh mu: "Mislio sam da ti sada dođem, ali ti neću doći", a on meni:"I ne moraš" i ode. I zato ja nisam otišao, nisam umro – tiho zbori Obrad.
Skorašnji san ga je malo uznemirio, te je plakao.
- Neki dan, u 3 sata danju, ja ovde leg'o i sanjam oca. Probudio sam se i vidim oca moga i ima treće oko na čelu. Nagao se nada mnom a ja ležim. Hteo sam da prebacim ruku preko njega i počeo sam da plačem, a on se nije dao. Nisam mogao da ga zagrlim. Nekako sam bio polumrtav, pa sam se razabrao. Život je takav – odmahuje rukom starina.
Živi sam u drvenoj kućici od 2017. godine, kada mu je umrla supruga Zorka, ali tvrdi da ga ona nije napustila.
- Moja Zora je stalno sa mnom. Tu je, i noću, stalno mi dolazi. Čujem je kako diše, kako leži pored mene i savetuje me mnoge stvari. Ponekad mi je kuća puna mrtvih, ali Zora je uvek tu – kaže Obrad.
Spomenik na kome je uklesana godina 2023, kao godina smrti i ime i prezime njegove Zore, nalazi se na lokalnom groblju, pored očevog i majčinog groba, a odmah je pored i grob proroka Mitra Tarabića. Prošao je mnogo kao železničar, pa nije ni čudo što je na klupici pored groba ispisano: "Dobro došli Zori i Obradu. Svukud porođosmo u Veletovo dođosmo".
Ostavljamo Obrada onako kako smo ga i zatekli, za stolom punih fotografija i sveskama u kojima je verovatno zapisao nešto važno....
Upozorio Silvanu, prorekao Dragani
- Kada sam 1976. godine, 10 oktobra "položio za železničara", slavio sam u hotelu "Morava" u Požarevcu. Tu je bila i Silvana Armenulić. Popila je tri vinjaka i pričala sa mnom. Rekao sam joj da sam iz Kremana, a ona me je povezala sa prorocima Tarabićima. Posle nekog vremena rekla mi je da treba da ide na put. Odmah sam joj rekao da ne kreće, jer posle 10 sati, đavoli vrebaju i mogu da je skrenu sa puta. Ali, ona je rekla da mora. I eto, posle sam čuo tužnu vest da je poginula - kaže deda Obrad.
Deda Obrad je još dok je radio u Požarevcu "znao" da će i Dragana Mirković postati velika pevačica.
- Imao sam komšinicu koja je bila jako nemirna, đavo i po. Znala je da iskače iz voza. Išao sam njenim roditeljima i govorio da se smiri. A ona je išla u Muzičku školu. I jednom sam joj rekao:"Dragana, ti ćeš biti pevačica, poznata pevačica, upamti šta sam ti rekao!" - seća se deda Obrad.