Od lepote lokvanja Tomislava Paunkovića zastaje dah! Njegova porodična oaza cveta njihovom ljubavlju! (VIDEO/FOTO)

Ugledni slikar, Tomislav Paunković i njegova supruga Bojana, već punih 40 godina žive na dve relacije. U austrijskom gradu Jungholzu borave godinama , jer Tomislav tamo ima svoj umetnički atelje u kome nastaju umetnička dela koja krase mnogobrojne galerije širom Evrpe.

Ipak, nostalgija vuče pa su nekako Toma i Bojana najsrećniji kada se leti vrate u  Srbiju. Na prelepom imanju u Gamzigradskoj Banji, pre desetak godina iz Austrije su doneli lokvanje, koje ovaj umetnik sa posebnom ljubavlju gaji u reci Timok ali i u svojoj maloj porodičnoj oazi.

- Inspirisao me je Mone kada sam boravio u Francuskoj na jednoj od izložbi. Video sam lokvanje i rekao ovo ja moram da imam. I želja mi se ostvarila. Oni su pored svega ostalog u čemu uživam a plod su, netaknute prirode, moja najveća ljubav i preokupacija.

U ovom našem malom carstvu ima svega. I povrća, voća, cveća ,lokvanja. Nisam u prvom trenutku ni slutio da ću u njima uživati gledajući ih na Timoku, već u svom dvorištu u maloj barici mojoj oazi u kojoj ima svega.

Ali eto, oni su sada atrakcija za sve putnike namernike ali i slučajne prolaznike, koji se žele uveriti da je to dar prirode a ne plastika, veli ponosno Toma koji napominje da ih ima svih boja, ali mu je nadraži žuti lokvanj.

- To su barske biljke, prelepih cvetova, puderastog mirisa, koje daju posebnu draž, treba ih voleti i uživati u njima. Nisu zahtevni za održavaje i ja svakodnevno uživam gledajući taj prelep prizor procvetalog Timoka, kaže Toma po kome je i deo plaže dobio ime -  Plaža kod ,,Tominih lokvanja,,.

Uz njega je i supruga Bojana, koja je takođe veoma privržena ovoj biljci. Ona suprugu pomaže u svemu kada su lokvanji u pitanju ali se bavi i ostalim baštenskim cvećem.

I baš kako predanje kaže, svakoga jutra lokvanj otvara svoj cvet i suncu daruje ljubav, to traje do kasnih popodnevnih sati kada se cvetovi zatvaraju i ljubav čuvaju do jutra i novog svanuća. I tako sve od juna pa do oktobra beli, žuti, roze, ciklama, Tomini i Bojanini lokavanji na Crnom Timoku, ostavljaju posetioce bez daha. Ne može se reći to je negde tamo daleko. već tu, na Istoku Srbije,  kraj Zaječara.