Čudo! Bora samo što ne zapeva! Mladi Jagodinac ispunio ocu želju...

Student grafičkog dizajna Sava Maravić na fasadi zgrade u kojoj je odrastao naslikao je lik nedavno preminulog rokera Bore Đorđevića.

Oni koji žive u toj zgradi ponosni su što je mural urađen baš tamo gde i oni žive i hvale Savu, jer je Boru Ćorbu oslikao veoma verno. Kažu da deluje kao da će Bora svakog trena zapevati. 

Mural je visok dva i po metra, a širok pet i po metara. Sava ga je uradio za 22 sata.

- Oslikao sam još neke murale po gradu, ali sam najponosniji na ovaj! Mislim i da sam ga najbolje uradio. Možda zbog toga što me je otac Aleksandar zamolio da uradim i zbog toga što sam video koliko je moj otac bio skrhan kada je čuo da je Bora preminuo. Njih dvojica su bili prijatelji gotovo tri decenije – priča Sava.

Aleksandar nam potvrđuje da je veoma teško podneo smrt rok legende, jer ga je, kaže, smatrao, "rodom rođenim" i dodaje da je više plakao za Borom nego kada mu je preminuo otac.

Još ne može da se pomiri sa činjenicom da Bore više nema.

Priča nam kako je počelo njihovo poznanstvo, kako je Bora, iako poznat i popularan, bio "sasvim normalan i dostupan svima", pa kako su se družili i kada je bio na funkciji zamenika ministra kulture.

Njihovo prijateljstvo započeto je 1997. godine u diskoteci u obližnjem selu u kojoj je Bora održao umetničko veče bez svoje grupe.

- Kao klinac počeo sam da sakupljam Borine intervjue iz svih novina, kao što su "Džuboks", "Huper" i "Rok", koje odavno ne postoje. Pratio sam sve njegove koncerte, pa sam otišao u jedno selo, tu, u okolini, gde je bora '90-ih držao književno veče bez grupe. Nisam imao običaj da posećujem seoske diskoteke, ali sam otišao da ga slušam i poneo sam i svesku u kojoj su bili svi isečci iz novina. Uspeo sam da dođem do njega, pokazao sam mu je, hteo da mu je poklonim, ali je on odbio. Momak koji je pisao knjigu o "Ribljoj čorbi" iskoristio je kasnije neke intervuje koje nije imao. Bora mi je tada dao broj telefona i tako smo počeli da se družimo – navodi Aleksandar.