Znate li ko je autor slike najvećeg formata u Nišu? Nije izložena ni u galeriji ni u Muzeju, već ovde!

Reč je o impozantnom delu Boje Ilića - "Boj na Čegru". Scenu bitke koju je Stevan Sinđelić vodio na brdu nadomak Niša, Ilić je naslikao davne 1953. godine na platnu dimenzija 600 x 300 centimetara!

Ovo umetničko delo nalazi se na zidu sudnice Višeg suda u Nišu u kojoj se sudi za najteža krivična dela.

Iliću je bilo potrebno oko godinu dana da završi sliku u zgradi u kojoj se nekada nalazio Niški srez. 

Kompletno rukovodstvo sreza je pre jutarnje kafe dolazilo da vidi kako "majstor napreduje sa slikom".

Obično bi ga pitali "Božo, biju li se?"

Informer

On bi im odgovorio da se biju, ali da je to tek početak i da na kraju ima da bude stotinu mrtvih...

Na slici nema stotinu mrtvih, ali ima mnogo sablji i odsečenih glava zbog čega se veruje da je u kompozicionom smislu nastala po uzoru na Pikasovu "Gerniku".

Informer

- Oružje nosi čitav unutrašnji ritam i slika je sva ustalasana. Ritmička razigranost počinje od igre kopalja kao kod italijanskog slikara rane renesanse Paula Učela, a završava se ritmom koji se sreće kod Ežena Delakroa - objašnjavaju dobri poznavaoci umetnosti i dela Bože Ilića.

Sliku "Čegarski boj", Ilić je naslikao emulzionom temperom sa uljem, a to je vrsta tempere koju je između ostalih koristio i Rubens.

Srpska "Gernika" nastala je na inicijativu tadašnjeg predsednika Sreskog suda u Nišu profesora Dimitrija Kulića. 

Informer

Vreme u kome je nastala, bilo je vreme teške izolacije i udara staljinizma, a jedna od najznačajnijih partijskih dužnosti bila je da se podigne nivo građanske kulture, tako je sa tim ciljem i obezbeđen novac za jedno ovakvo remek delo, podsećaju niški istoričari umetnosti.

Najveća slika u Nišu, ali i jedna od najvećih u čitavoj Srbiji, najpre je bila postavljena na zid tadašnje sale Sreskog narodnog odbora (sada velika sala Univerziteta u Nišu).

Međutim, iz nepoznatih razloga, skinuta je šest godina kasnije i odložena u podrum zgrade, odakle ju je od sigurne propasti spasao upravo profesor Kulić. On je predložio Sreskom narodnom odboru da sliku ustupi Okružnom sudu.

Slika je odmah okačena na čeoni zid sale Višeg suda gde je na licu mesta rađena restauracija.

Od tada pa do danas stoji na istom mestu kao najveća kulturna vrednost u zgradi u kojoj se nalaze Osnovni i Viši sud.