Kako je moj deda Ljuba izbegao streljanje 21. oktobra 1941. u Kragujevcu- Bio je u redu pred kamionom...

- Deda je poživeo 69 godina, preminuo je 1990. i često mi je pričao o tim oktobarskim danima u Kragujevcu, kad su došli Nemci i kako se 19. oktobra 1941. našao u masi mladih i starih muškaraca, đaka iz Gimnazije, profesora i kako je spašen....Ovaj dan za sve nas Kragujevčane, ma gde bili je setan jer to nam je urezano, ne zaboravljamo, a ja se uvek setim i svog dede i njegovog svedočenja - kaže za Informer Milivojević. 

Informer

Priču, onako kako je, kaže, više puta slušao u detinjstvu, objavio je na svom Fejsbuk profilu:     

Moj deda Ljubiša je 19. oktobra sišao iz sela Trmbasa do gradske pijace koja je inače pored Kragujevačke gimnazije. Poneo je da proda jaja i još neke sitnice kako bi imali nešto novaca u kući.

Informer

Odjednom, grupa nemačkih vojnika upada u pijacu i kupi sve što je muško - i mlado i staro! Grupišu ih i pod pratnjom sa šmajserima na gotovs vode ih prema Trgu ispred Gimnazije.
Tamo je već nekoliko kamiona u koje penju ljude da ih voze u "Topovske šupe" u Šumaricama gde su smestili sve žrtve dan, dva pre početka masovnog streljanja. Deda je čekao u redu ispred jednog od kamiona, ne znajući šta ga očekuje! Oko njega su bili mlađi i stariji ljudi, mali Romi, učenici Gimnazije i njihovi profesori…Odjednom…dešava se neviđeni preokret!!!!

Dok je deda onako zamišljen gledao u te ljude oko sebe, u tom haosu isprepletanom vikanjem Nemaca na ljude da se brže penju i da stanu u red, prilazi mu komšija iz sela koji je bio u Gradskoj žandarmeriji, hvata ga za ruku i pita ga: "Crni Ljubiša, šta radiš ti ovde, bre????".
- Ne znam, bio sam na pijaci i uhapsila me patrola sa još puno ljudi!" - reče mu zbunjeno deda!

Komšija ga pogleda na kratko, bez reči se okrete i otrča prema jednom nemačkom oficiru i pokaza mu prema dedi.

Taj oficir uze neko blokče, poče da piše nešto, iscepa onaj list i dade ga ovom komšiji. On dođe, izvede dedu iz reda i dade mu papir u ruke. Deda pogleda u onaj papir, tamo je pisalo nešto na nemačkom, a komšija mu reče: "Ljubo - idi u Trmbas i ne izlazi iz kuće nekoliko dana nigde! Ako te Nemci zaustave uz put samo im pokaži ovaj papir!".

Deda Ljuba potrča sa Trga prema pijaci, gde je našao svoju kotaricu, uze je i krenu preko Bresničkog brda ka Trmbasu ne znajući šta je izbegao i šta će da se desi za dva dana u Šumaricama.

Posle nešto malo više od sat vremena stigao je u selo i ispričao porodici jutarnji događaj...Dva dana kasnije desio se strašan zločin - streljanje u Šumaricama gde je ubijeno oko 2.300 ljudi...među kojima i 287 učenika...

Ovo se smatra jednim od najvećih zločina Nemačke koji je izvršen kao odmazda za 10 ubijenih i 25 ranjenih Nemačkih vojnika u okolini Kragujevca.

Informer

Svake godine od 1953. u Kragujevcu se 21. oktobra održava pomen žrtvama pod imenom "Veliki školski čas" ispred spomenika "Prekinuti let" ili kako se u narodu zove "Peto 3"...V3
Eto, ja sam danas tu, da vam ovo napišem i prenesem zahvaljujući igri sudbine...Da je moj deda tog dana završio u kamionu...moja majka ne bi bila rođena, pa ni ja ne bih bio na ovom svetu...Hvala tom, meni nepoznatom čoveku, koji je spasao mog deda Ljubu i neka je laka zemlja svim nepravednim žrtvama ratova...

"Dosta su svetu jedne Šumarice"…