ZEMLJA VATRE I LEDA! Na ovom ostrvu ljudi se osećaju kao da su na drugoj planeti!

Putopisi o Islandu nisu česta pojava u srpskim medijima, ali je novinarka Tanjuga, tokom učešća u Međunarodnoj letnjoj školi mladih u Rejkjaviku, koju organizuje Međunarodni pokret mladih, imala priliku da poseti zemlju netaknute prirode, Vikinga i aurore borealisa.

Jedna od prvih stanica bio je Nacionalni park Tingvelir, gde se, iznad površine mora, bolje nego bilo gde drugde u svetu, vidi kako se razdvajaju američka i evroazijska tektonska ploča, što privlači geologe iz celog sveta.

"Kada stojite ovde, niste ni u Evropi ni u Americi. Sada ste na Islandu", rekao je vodič polaznicima škole, koja je ove godine održana na temu "Buduće veštine za održivost na radnom mestu: Priprema za tranziciju".

U Tingveliru, koji je zbog istorijske, kulturne i geološke vrednosti upisan na Uneskov spisak mesta Svetske baštine u Evropi, 930. godine osnovan je i najstariji parlament na svetu, takozvani Alting.

Informer

U političkom sistemu Vikinga nisu mogle da učestvuju žene, osim indirektno, preko muškaraca, što su one često i radile, ali su imale jednaka prava na razvod, kao i muškarci, ukoliko se odreknu svog supruga pred dva svedoka.

Na Islandu, ostrvu formiranom vulkanskom aktivnošću, zemljotresi su česta pojava zbog čega su sve zgrade niske, uključujući u Rejkjaviku, najsevernijoj prestonici Evrope.

Reč je o gradu čiju arhitekturu odlikuju živopisne boje, koji nema ni Mekdonalds ni Starbaks i u kome grafiti i murali ulepšavaju fasade i ulice na skoro svakom koraku.

U njemu se nalazi i jedna od najimpozatnijih građevina na Islandu, crkva Halgrimskirkja, visine od preko 70 metara.

Glavni grad Islanda, u čijoj široj gradskoj zoni živi oko 200.000 stanovnika, što je više od 60 odsto populacije ostrva, izuzetno je čist.

Iako se prostire na površini većoj od 200 kilometara kvadratnih, sa pogledom na planine i Atlanski okean, odaje utisak malog, ušuskanog mesta.

Na manje od sat vremena vožnje autobusom od prestonice nalazi se Plava laguna.

Island je bogat geotermalnim vodama, a upravo je ovo pravo mesto da se iskusi kupanje u toplim mineralnim bazenima, čije dno pokriva vulkanska lava.

Temperatura vode je između 37 i 39 stepeni Celzijusa, tako da hladno vreme ne utiče na užitak u vodi mlečno-plave boje, koja ima lekovita svojstva.

Uz to, pri ulasku u nju, posetioci dobijaju maske za negu lica i piće po želji, uključujući šampanjac.

Kao i prilikom približavanja geotermalnim vodama, snažan miris sumpora oseća se na polju gejzira.

Najpoznatiji gejzir, po kojem je ova prirodna pojava dobila ime, zove se Veliki Gejzir. Nekada je bio veoma aktivan, ali se sada "ulenjio", pa znatno ređe izbacuje mlazeve vrele vode i pare.

Informer

Njegov “mlađi brat” Storkur je potpuno drugačiji - on voli da posetioce na svakih pet do deset minuta zadivi erupcijama vode i pare u visini i do 20 metara.

Treba biti oprezan prilikom obilska gejzira - kažu meštani i upozoravaju da im treba “samo dve sekunda da sprže turistu”.

Jedan od razloga zbog kojih je Island omiljena lokacija za snimanje holivudskih filmova i visokobudžetnih serija su brojni vodopadi, poput Skogafosa i Saljalandsfosa.

Saljalandsfos je posebno privlačan turistima zbog mogućnosti da prošetaju iza njega i sagledaju prirodu iz drugačije perspektive.

Vodopade je nemoguće obići, bez "malog tuširanja" zbog prejakih mlazeva, koji prskaju po obodima.

Niko se na to neće ni požaliti nakon što ga zadivi bajkoviti prizor na vodopad Gulfos, kojeg zovu i Zlatni vodopad.

Velika je verovatnoća da će ovaj vodopad, koji pada pod uglom od 90 stepeni, probuditi dete u svakom poseticu, koliko god godina imao. Glavni razlog za to je duga, koja se često nadvije nad njim i okolnim stazama, što turstima pruža mogućnost da trčkaraju ispod nje.

A za ljubitelje serije “Igra prestola” posebno je značajna plaza Rejnisfjara, jedna od najpoznatnijih na svetu sa crnim peskom.

Njene neobične formacije stena zabeležene su u sedmoj sezoni ove kultne serije.

Prema legendi, tri stene u okeanu su trolovi, koji su pokušali da izvuku brodove na obalu.

Trolovi su smeli da se kreću samo noću, ali zbog guste magle nisu primetili da sviće i pretvorili su se u kamenje.

Ova plaža spada i u najsmrtonosnije na svetu.

Talasi lako namame turiste da im se približe, a onda ođednom narastu i osnaže, odvlačeći ih sa sobom u okean ili bacajući ih na stene. Lokalni stanovništvo zato uporno ponavlja: “Ne okrećite leđa vodi”.

A zbog čega se na Islandu ljudi osećaju kao na drugoj planeti možda najbolje govori činjenica da se na samo pola sata vožnje od ove plaže krije glečer Solheimajokul.

Prvi znak da je blizu je osetan pad temperature, a drugi su sante leda, koje više nalikuju spejs šatlovima pošto je u njihov izgled "umešala prste" i crna boja vulkanske zemlje.

Priču o Islandu nemoguće je zavrsiti bez pominjanja vulkana.

Iako izaziva jezu kada slušate o tome da je 30 vulkanskih sistema i dalje aktivno, dok je pet do šest spremno da svakog trenutka eruptira, čini se da su meštani naučili da žive u "harmoniji" s njima, a uz to imaju dobro razvijen sistem za upozorenje.

Informer

Najpoznatiji vulkan koji je nedavno „proradio“ je Ejafjadlajekidl, koji većina pamti po erupcijama 2010. godine.

Tada je Evropu prekrio oblak pepela, što je dovelo do najvećeg poremećaja vazdušnog saobraćaja u istoriji kontinenta, uzrokovanog prirodnom katastrofom.

Vulkan se tada aktivirao posle više stotina godina "uspavanosti", pa se sada ne očekuje da će biti aktivan u narednih 200 godina, ako se bude "držao svojih navika".

Island je mesto geoloških cuda i poprište večne borbe između leda i vatre, a posebno je zanimljivo to što na ovom ostrvu, iako je prekriveno zelenilom, nema šuma.

"Ako se izgubite na Islandu, samo ustanite" - šala je koju iz tog razloga meštani obožavaju da pričaju turistima.