KOLAČ, ŽITO, SVEĆA, IKONA! Danas je Nikoljdan, ništa vam drugo ne treba da obeležite slavu koju slavi pola Srbije!

Duhovni život započeo je u manastiru Novi Sion. Nakon smrti roditelja, krenuo je da širi veru i milosrđe, ali o svojim dobročinstvima nije govorio javno.

Nakon toga postao je arhiepiskop Mirlikijski te je u vreme progona hrišćana završio u tamnici, ali ni tada nije odstupio od vere.

Bolovao je kratko i upokojio se 19. (6) decembra 343. godine, kada je sahranjen u Sabornoj crkvi u Miri.

Nakon turskog osvajanja Likije iz straha da mošti svetitelja ne budu oskrnavljene, 1096. godine prebačene (prokrijumčarene) su u Bari, u Italiji, gde su položene u Crkvu Svetog Jovana Preteče.

Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma, pa se zimski praznuje 19. decembra po gregorijanskom kalendaru u znak sećanja na dan njegove smrti, a letnji 22. maja, kada su svetiteljeve mošti prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari u Italiji. To je za mnoge porodice mala slava ili preslava.

Svi mornari širom sveta bacaju sidra na jedan dan i odaju počast ovom svetitelju, a kod Srba više od 600 srpskih crkava nosi njegovo ime.

Slava ne može proći bez tri glavna slavska obeležja: slavskog kolača, žita i sveće. I ikona, naravno.

Nikoljdan pada u vreme Božićnog posta, pa domaćice pripremaju posnu trpezu. Velika većina vernika poštuje ovo pravilo, ali u novije vreme ima onih koji na ovaj dan i mrse.

Smatra se da je ovo jedna od najvećih slava kod nas, a kaže se da je pola našeg naroda slavi, a da druga polovina ide u goste.