KADA GA VIDIM, ZNAM DA SAM KUĆI! NATO je 1999. pokušao da ga ubije, ali on je opet, kao feniks, nikao iz pepela! Ovo je priča o Avalskom tornju, najvišoj tački Beograda!

Prvobitno građen između 1961. i 1964. , svečano je otvoren 1965. godine.

Bio je jedini toranj na svetu koji je za presek imao jednakostranični trougao koji je simbolisao srpski tronožac za sedenje. Projektovali su ga arhiteke Uglješa Bogunović i Slobodan Janjić, kao i konstruktor, akademik Milan Krstić.

Prvi život tornja završio se 29. aprila 37. dana NATO agresije 1999. godine kada je sravnjen sa zemljom, a 2010. godine izlečena je rana na duši Beograda, kako je govorio naš čuveni pisac Milorad Pavić.

- Posle 3 godine, koliko su trajali radovi, na istom mestu niklo je novo zdanje. Novi toranj visok je skoro 205 metara, što je za otprilike dva - dva i po metra više od starog. Zadržao je svoju prvobitnu namenu digitalno emitovanje programa vrhunskog kvaliteta, ali je turistička ponuda obogaćena novim sadržajima - navodi Jelena Dimitrijević Gajić, PR Avalskog tornja .

Pored topografskog i estetskog, u Avalski toranj ugradjen je deo identiteta jednog naroda koji se najbolje može opisati citirajući reči srpskog nobelovca Ive Andrića: "Sve može biti, ali jedno ne može. Ne može biti da će ponovo i zauvek nestati velikih a umnih i duševnih ljudi, koji će za božju ljubav podizati trajne građevine".