Zimska čarolija je potpuna samo uz mnogo snega . Tada se mogu iskusiti prave zimske radosti – grudvanje, pravljenja Sneška, sankanje, skijanje ili romantične šetnje dok sneg škripi pod nogama.
A koliko zaista znate o snegu?
Bilo da ste ljubitelji snega ili ne, ne može se osporiti da zima zauzima poseban deo u srcu kod većine ljudi. Iako sa sobom donosi smanjenje temperature vazduha, beli pokrivač ne samo da u ljudima budi izvesna sećanja na detinjstvo, potrebu za bliskošću i toplim ognjištem već i okolinu pretvara u jednu mirnu i sanjivu idilu.
Na zimske čarolije niko nije imun. Koliko god da ne volimo hladnoću i poledicu, verovatno na sve to zaboravite kada iz tople sobe gledate krupne pahulje snega kako padaju. Evo šta možda niste znali o snegu i snežnim pahuljama!
Sneg je mineral poput dijamanta i soli koga čine savršeno sjedinjeni simetrični kristali.
Verovali ili ne, ne postoje dve iste pahulje!
U središtu skoro svakog kristala nalazi se trunčica prašine koja može poticati iz bilo čega – od vulkanskog pepela do čestice iz svemira.
Oblik kristala zavisi od temperature, vlažnosti i vetra. Svaka pahuljica ima 6 krakova.
Prema Ginisovoj knjizi rekorda najveća pahulja imala je prečnik od 38 cm. Pronadjena je 28. janura 1887. godine u Montani.
Oko 80 % vode na zemlji je zamrznuto u sneg ili led. Što čini oko 12 % zemljine površine.
Sneg je providan, a ne beo. Zbog svoje strukture svetlost ne prolazi lako kroz njega već se reflektuje, što u našem oku stvara privid beline.
Najviše ljudi grudvalo se u Sijetlu 12. janura 2013, njih 5 834.
Na polovima nikada ne pada puno snega. Većina mećava potiče od starog snega kojeg vetar konstantno raznosi.
Unutar igala može biti za 100 stepeni toplije nego napolju. Neke životinje kopaju duboke rupe u snegu zbog hibernacije tokom zime.