Foto: Informer.rs
TV
MADE IN SRBIJA! ZABORAVITE NAJKI, ADIDAS, PUMU... ONI PRAVE NAJBOLJU OBUĆU ZA KLINCE! Iza njih je 80 godina iskustva - nećete pogrešiti ako im ukažete poverenje!
Iako je siguran u svojih 10 prstiju, shvatio je da je u paru sve lakše, pa je sa svojom suprugom Jelenom Stojić pokrenuo radionicu za pravljenje obuće za bebe.
- Mi smo na ovu ideju došli, jer je obućarstvo porodičan posao koji traje već četiri generacije. Moj pradeda je svojevremeno, još pre Prvog svetskog rata, u Kumodražu imao malu fabriku obuće. Moj deda je bio pomoćni radnik kod njega koji je učio zanat. Kada je oženio moju babu, pre više od 80 godina, on je otvorio ovaj lokal u Vojvode Stepe. Danas, ja sam preuzeo ovaj posao i sa svojom suprugom Jelenom pravim obuću za bebe. Opredelili smo se za najkvalitetniju italijansku kožu, za ručnu izradu i za najmlađe, jer njima ovaj svet ostaje - počinje priču Svetislav.
Svoju magičnu radionicu za izradu obuće on i njegova Jelena vode sa puno ljubavi. Ona kaže da zanat nije lako naučiti, ali da ljubav, upornost i rad uvek pobeđuju.
Izumiranje obućarskog zanata
Svetislav Ostojić, suvlasnik brenda "Prvice" kaže da opstanak obućarskog zanata otežavaju nove navike potroša i to što se većina obuće danas pravi od nekvalitetnih materijala koji su nemogući i neisplativi za popravku.
- Ja sam vaspitačica po profesiji i vrlo sam kreativna, što mi pomaže u ovom našem malom biznisu. Svetislav mi je preneo glavne karakteristike obućarskog zanata i brzo sam se uklopila i naučila da radim. Nije bilo lako, dosta sam grešila i iznova pokušavala, preklapala i prekrajala, ali na kraju smo došli do najboljeg modela cipelice - kaže Jelena.
Oni dodaju da ono što im je veoma važno jeste da su cipelice izrađene od najkvalitetnije italijanske kože, kako bi mališanima bilo udobno, a da im nogice budu u najboljim i prirodnim materijalima.
- Nakon krojenja kože i lepljenja postave, dolazi faza bušenja rupa i šivenje. Sve se pravi ručno što nije lako, ali je svakako najkvalitetnije. Da bi se izradio jedan par cipelice potrebno je čak dva dana. One se pakuju u kutuje, koje su namenjene za dečije uspomene - objašnjava Jelena.
Ovaj par kaže da im je veoma važno da sačuvaju tradiciju i ovaj zanat od izumiranja. Njima u fokusu nije zarada već da nastave jednu dugu porodičnu priču nastave i da njihovo umeće naslede i njihova deca - jer je zanat zlatan.