ŽIVOT MI SE PROMENIO U SEKUNDI! Iako nepokretan, Đorđe Antić osmeh ne skida sa lica! POGLEDAJTE ZAŠTO!

Đorđe je studirao Dif u Nišu, a nakon što je skočio u bazen i povredio se, ostao je u invalidskim kolicima. 

- Bio sam sa fakultetom u Grčkoj kada sam odlučio da skočim u bazen i rashladim se. Zatrčao sam se, skočio i polomio vrat. Dan pre toga sam na tom bazenu imao polaganje iz ronjenja i dobio desetku. Znao sam koliki je bazen, ali kada sam skočio nisam se pripremio. Bazen je bio sav u pločicama, a ruke su mi samo skliznule, udario sam glavom o dno i celo telo mi je utrnulo. Pomislio sam da mi je pukla glava, ali kada sam pokušao da pomerim ruku video sam da nešto nije u redu. Tada sam odmah svatio šta se desilo - pričao je Đorđe.

Informer

On je u komi bio 4 dana, a nakon što se probudio, shvatio - život mu više neće biti isti. 

- Prognoze su bile užasne. Rečeno mi je da neću moći da ustanem iz kreveta, da ću disati pomoću aparata za disanje, da će me hraniti kroz cevčice direktno u stomak i da neću moći da pomeram ni ruke ni noge. Ja nikada nisam u to verovao - rekao je Đole. 

I baš kao što kaže, ne dopušta da mu sitacija odredi dalji tok života. Nekada se umori, gleda u zid dok mu hiljadu misli prolazi kroz glavu, a onda se seti - njegova misija zahteva borca, a ne kukavicu. 

- Mora da prođe taj proces prihvatanja. Bilo je teško i bilo je dana kada mi nije bilo ni do čega. Podrška prijatelja i porodice mi je mnogo pomogla. Moj život se nije završio, moj život će tek da traje - priča Đole kroz osmeh. 

Đorđe je ostvario jedan svoj san - zavšio je studije koje započeo. I nakon što je diplomirao na Difu u Nišu, ima planove za svoju karijeru, a i oporavak. 

Informer

Iako tetraplegičar, Đorđe je uvek pozitivan i s osmehom na licu živi svaki dan. Ne može da trči ili skače, pa čak ni da stane na svoje noge, ali nikada nije odustao. 

- Mogu da pomeram ruke, ali nemam potpunu kontrolu. Ne mogu da pomeram prste i nemam osećaj od grudi naniže.  Ali živi se i tako. Mogu da radim, sedim, izlazim, mogu i da jedem i da pijem sam. Samo vam je potrebna volja i podrška. Ja ne nameravam da stanem ni ovde gde sam sad - otkriva Đole. 

Od nepocenjivog značaja mu je bila podrška porodice i prijatelja. Najbliži ga nazivaju lavom jer je pravi borac, a Đorđe ističe da je život lep i da uvek ima razloga za radost. 

- Svako mora da se bori. Male stvari su zapravo značajne za sve - zaključuje Đorđe.