DAO OTKAZ U BANCI I OTIŠAO U PRIRODU! Stefan radi posao koji voli, a ZARADA JE NEVEROVATNA!

Kao dete mu je pomagao u poslu, a posle završenih studija Ekonomskog fakulteta i nekoliko godina bavljenja bankarstvom, odlučio je da kancelariju zameni prirodom, a posao bankara poslom profesionalnog pčelara. 

- Volim prirodu, a pčelarstvo mi je omogućilo da u njoj boravim i uz to imam i prihode. To je suština zašto sam odlučio da se bavim baš ovim poslom. Na kraju studija razmišljao sam gde bih to mogao da budem pametniji od drugih. Završio sam bankarstvo i video da u prostoriji od 10 ljudi, ja nisam najbolji bankar. Sa druge strane, znao sam da imam više iskustva od mnogih pčelara. Tako da od 10 pčelara - bio bih na vrhu svog znanja. Odlučio sam onda da stvaram svoj brend i da porodično pčelarstvo podignem na viši nivo - da ovaj kvalitetan med stavim u teglu, dam mu sliku i naziv i da ga takav dostavim ljudima na kućnu adresu - ističe Stefan.

Informer

Stefan je veleprodaju meda zamenio maloprodajom, koja je, kako tvrdi, sigurniji i isplativiji vid poslovanja.  Uz to - najbolji med ne odlazi u druge države, već ostaje u Srbiji. Zanimalo nas je kako se postaje pčelar. Stefan kaže kako su brojni prijatelji porodice Stevanović i sami su počeli da se bave pčelarstvom, najpre pomažući im i kupeći znanje.  

- Prvo su nama pomagali i onda, hajde, što da i ja nemam dve košnice, četiri košnice i uz nadzor ozbiljnog pčelara kao što je moj tata, oni su malo po malo počinjali. Sada svi oni imaju 20 košnica i više. Bilo bi dobro da naši savezi organizuju besplatne posete pčelinjacima i obuke. Na taj način bi neko ko nije imao priliku da ode u prirodu i vidi pčelinjak, mogao da dođe. Živimo u modernom vremenu i moramo da mladom čoveku prinesemo znanje o pčelarstvu i pčelama - kaže Stevanović.

Posao pčelara podrazumeva povremene selidbe pčelinjaka na lokacije sa kojih će dati određenu vrstu meda - bagremov, livadski, sancokretov... Potom sledi vrcanje. Tokom sezone ima posla konstantno, a kada se završi, pčele se parkiraju u zimovnik. Onda pčele miruju i mi ih više ne diramo - objašnjava Stefan. 

Informer

Stefan ima 200 košnica sa preko 2 miliona pčela. U idalnim vremenskim uslovima svaka košnica daje između 10 i 20 kilograma meda. Najkvalitetniji je onaj koji ima najviše polena u sebi poput livadskog, suncokretovog i uljane repice i onaj koji je kristalisan. Pitali smo mladog pčelara kako da prepoznamo pravi med.

- Sve je teže napraviti razliku između pravog meda i sirupa, nažalost takvo je tržište. Ono što sam saznao istražujući određeni procenat pravog meda se ponaša kao veštački med i obrnuto. Hemija je uznapredovala i toliko dobro prave veštački med da ni jednostavne analize ne mogu da procene - iskren je pčelar.